Nova zbirka poezije Milovana Mića Petrovića: POUČNA PESNIČKA SLIKOVNICA

„Svitak“, Izdavačka radionica  Književnog kluba „Razvigor“ u Požegi, objavila je  zbirku poezije za decu Milovana Mića Petrovića iz Smederevske Palanke pod nazivom „Mudrice to znaju“. To je njegova druga pesnička knjiga, koja je sabrala šezdesetak pesama u šest ciklusa. Nju je ovaj stvaralac potpisao u dvostrukoj ulozi: kao autor pesama i kao ilustrator,a posvetio ju je, u prvom redu, kćeri Jasni.

Ova zbirka, u sklopu užičkog izdavaštva, bila je izložena na minulom Sajmu knjiga u Beogradu, gde je izazvala veliko interesovanje. Njen urednik i recenzent  Milijan Despotović predočava kako je Milovan Mićo Petrović, otvarajući prvi ciklus „Znanje nas hrani“, imao potrebu da pojasni  da je pesme, uvršćene u ovu zbirku, ispisao za „decu veliku i malu“. Velikoj se obraća nostalgično: „Eh, kako godine lete“, čime je mladom čitaocu negde u podsvest smestio podsetnicu da treba  stalno učiti i sticati znanja koja pomažu da se lakše i lepše živi u protoku vremena.

Tako  pesnikova devojčica Ana Petak, niže petice i svakoj „mamin poljubac prija“. A onda „dečiji san“ pun je uživanja u ostvarenim rezultatima ali i onoj stalnoj strepnji za to kakva li je java? Najveći stepen zadovoljstva među ljudima je osmeh. „Smek je lek“. O njemu peva i Petrović ističući da „smeh nije greh“.

-Petrović lepotu života vidi u brojnosti porodice, gde je puno dece – zapaža Milijan Despotović.- Jer, kad se dečica uhvate za ručice sa braćom ili sestrama, nastaje lanac sreće. Ne ostavite dete nikad bez tog lanca. Za to pesnik slavi, zajedno sa malom Anom, dan kad joj se rodio brat. Njemu je do takvog slavlja stalo i zato peva: „negujemo Dušana  svog, malog cara“. Deca neka budu naši carevi, a neka vladari budu pokorni tim malim carevima.

U knjizi „Mudrice to znaju“, Petrović je otvorio mnoge teme kroz ideju da ih poetski uokviri u svet dečjih predstava i neposrednog doživljavanja. On svog čitaoca vodi na putovanje koje traje, usput praveći predahe, pa katkad teče dijalog pesnika i njegovih mudrica, i njegovih drugara u kojima i sam sebe vidi u davnom detinjstvu.

Lepotom ove knjige, njenom likovnom opremom, od korica do vinjeta i ilustracija bavi se sam pesnik. Tako otkriva još jednu svoju vokaciju koja je kod njega, u neku ruku, starija od pesničke.

-Izraziti dar za crtanje pokazao je još kao školarac, ali prosto nije imao vremena da taj svoj dar razvija – predočava Despotović.- I prava je šteta za propušteno vreme, jer ume pesničke ideje da prevede na likovni jezik, te da čitaocu ponudi i vizuelnu poeziju. Te forme su ovde na zajedničkom zadatku pa ova knjiga pesma deluje i kao velika slikovnica.

Milovan Mićo Petrović je rođen u Gorobilju. Piše poeziju za decu i odrasle. Mnoge je objavio u književnim časopisima u Srbiji, Republici Srpskoj i Bugarskoj. Zastupljen je u više zbornika i antologija. Član je književnih  klubova „21“ u Smederevskoj Palanci i „Razvigor“ u Požegi.

D. Janojlić