Поезија Живојина Андрејића из угла научног скупа: РАЧАНСКИ БЕРАЧ ЗВЕЗДА
-Овај ренесансни интелектуалац дао је допринос савременом певању у Србији
У Рачи Крагујевачкој, у организацији Центра за митолошке студије Србије, а под покровитељством ове шумадијске Општине, одржан је научни скуп на тему: „Живојин Андрејић – мултидисциплинарност данас“. Из мноштва најразноврснијих тема, чији су излагачи били истакнути аутори, издвајамо два рада, односно саопштења која су се бавила поезијом Живојина Андрејића.
Доцент др Предраг М. Јашовић (Департман за филологију Одсека српске књижевности и језика) Државног универзитета у Новом Пазару, на самом почетку је констатовао да је Живојин Андрејић „увелико познат нашој научној јавности, али у нешто мањој мери српској књижевној јавности“. Зато је ова прилика искоришћена да се његова стваралачка физиономија прикаже и са уметничке стране.
-У Адрејићевој поезији више тога налазимо у наслућивању него у конкретно изреченом– изнео је др Јашовић. -То његову поезију чини савременом и модерном, дакле, поетским изразом који може да парира савременим тенденцијама у поезији. У том смислу посматрано, он је остварио оно што је Виктор Шкловски својевремено одредио као онеобичавање.
Јашовић закључује да се Андрејић из песме у песму игра формом. Он као да покушава да за свако своје осећање створи посебну песничку форму. Чини се да су му све постојеће песничке форме некако тесне или прешироке те никако свој песнички исказ не може да заодене њима. Туга у поезији Живојина Андрејића заузима врло значајно место. Његов лирски субјекат испољава тугу на један сетан готово идентичан начин испољавања туге код детета… Живојин Андрејић је интелектуалац ренесансног типа, оснивач је „Рачанских песничких сусрета“, Ликовне колоније и низа других манифестација и институција, као што је Митолошки центар Србије.
Др Љубиша Д. Рајковић, осврћући се на поезију Живојина Андрејића, назива га рачанским берачем звезда. Премда његов поетски опус није обиман, од значаја је као допринос савременом певању у Србији и представља један од најсјајнијих камичака у мозаику свеукупног његовог списатељства.
-Колико год да је Живојин Андрејић, по својој вокацији, посленик – пре свега – на пољу науке, он се још од ране младости огледао и у писању белетристичких текстова, а свој књижевни дар највише је испољио у писању песама – истиче др Љубиша Д. Рајковић. -Бавећи се науком, и то најприљежније, самопрегорно, острашћено и заљубљенички, сав посвећен истраживачком раду и проучавању разних феномена из најудаљеније прошлости српског народа и људског рода уопште, а нарочито оних из митолошке и религијске сфере, он није имао времена да се у довољној мери посвети песничком стваралаштву, али оно што је до сада у том домену постигао заслужује пуну пажњу како читалачког јавног мњења тако и књижевне критике.
На овом научном скупу чуло се и то да је лирика Живојина Андрејића својевремено сећање на будућност. То она не би могла бити да он није ортодоксни дијалектичар, смртомрзац. Од њега се могу очекивати још зрелија, и како др Рајковић наглашава, још озвезданија песничка остварења.
Д. Јанојлић