Представљена тридесетпета књига Николе Владисављевића: ЗАВИЧАЈНИК ЗА СВА ВРЕМЕНА

-„Јасенички биографски речник“ доноси 1249 именослова важнијих људи

„Јасенички биографски речник“ је тридесетпета књига Николе Владисављевића. Овај својеврсни завичајник издала је Културно-просветна заједница Србије. Читалачкој публици представили су га Слободан Тодоровић-Токи, Славољуб Ђурић, Жика Ајдачић, Момчило Р. Тодосијевић и аутор.

Тодоровић је напоменуо да „Јасенички биографски речник“ обухвата 1249 именослова важнијих људи, од Новака Белоцрквића, првог познатог господара насеља, до генерација које су превалиле пету деценију живота. У овом  словаријуму заслужено место нашла је и расправа деспота Ђурађа Бранковића и његове жене Јерине око изградње престоног града, али и трагедија једне жене, Ружице, која је 1916. убијена кундаком у главу и то истог дана кад је на грчком острву Видо, далеко од кућног прага, испустио душу њен супруг Никола.

-Међу корицама ове књиге је узбуркани ток трајања и више од хиљаду кратких драгоцених прича о нама – додао је Тодоровић уз нагласак да је ово капитално и животно дело хроничара Николе Владисављевића.

-Ово није обичан, већ историјски дан – рекао је председник Скупштине општине Смедеревска Паланка Славољуб Ђурић.- Књига Николе Владисављевића на неки начин скреће пажњу и  свом роду каже ко је, шта је и одакле је, а да при том покаже и пут у будућност. За нова покољења  „Јасенички биографски речник“ представља завет за будућност, да свако у њега упише оно што у његовом времену највише вреди. Ми смо у овом делу Јасенице много пута и у много чему били први, али на жалост много тога није записано, па су нам тако крали нашу историју. За Николу имам само речи хвале, могу рећи хвала му што се родио овде, што постоји и што је оволико значајних књига написао. Будуће генерације ће свакако умети то да цене као једно надахнуће за будућност, јер човек без прошлости нема будућност. То је оно што треба да знамо и нашу децу томе да учимо. Прелиставајући ову књигу, оно што ми је посебно пало у очи, то је да су се у њој, на једном месту, нашли сељаци и радници, свештеници и филозофи, доктори и неуки, све структуре становништва. Можда су у својим животима, по материјалним  вредностима били неједнаки, али су генерацијама иза њих оставили и нешто за трајно памћење.

Генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић, подсетивши да је Никола Владисављевић аутор 35 књига, и констатујући да написати толико књига није ни мало лако, подвукао је да оно што је он учинио на пољу публицистике за свој крај, а истовремено и за Србију, посебно кад је реч о Хроници села, која је до сада имала преко 500 наслова и велики број посебних издања, којима припада и „Јасенички биографски речник“, и да ова земља може да се дичи таквим ауторима.

-Села нам се гасе, 12 њих која су некада била победници „Такмичења села“, нестало је са сцене – додао је Ајдачић.- Кад је донет Закон о демографији у њему се није спомињало село, већ градови, насеља и остало. Али, ми смо учинили напор да се село врати тамо где му је и место. Никола Владисављевић је преузео  велику одговорност, као члан Редакције „Хроника села“, да се много података о великом броју села нађе у књигама. Он је од 1999. године главни и одговорни уредник „Хронике села“. Учинио је много за историју села и за то му много хвала. А да то није урађено као да се није ни догодило. Ми смо у некој  дилеми: да ли да гледамо у мале екране или да читамо књиге? Ипак, рећи ћу, књига је победила. Николи, а и свима другима који су помогли да ова књига угледа светло дана, а она је капитална и важна за нашу историју, од срца хвала.

-Књига коју вечерас представљамо није резултат рада од два дана, две недеље или два месеца, већ је настајала пуне две деценије – предочио је њен аутор Никола Владисављевић.- Она је резултат истрајног вишегодишњег истраживачког рада у архивима и институцијама у којима су похрањени подаци из наше историје. Настајала је кроз разговоре са старијим, давно преминулим суграђанима. У њој су и својеврсна сведочења истакнутих појединаца, попут Милана Дејановића и Богомира Радосављевића, носилаца многих ратних одликовања и Карађорђеве звезде, па учитеља Јоце Павловића из Баничине, Мијаила Ђорђевића из Водица, Милосава Петровића Влашког из Мале Плане и других. Са усхићењем сам бележио њихова казивања о прецима какви су били Мијаило Матић, главни економ Српске војске у Српско-турском рату, Пера Тодоровић, истакнути новинар, књижевник и политичар, Живко Павловић, генерал и академик… Књига би била још богатија и значајнија да је било простора да се у њу уврсте обични али даровити и заслужни појединци као што су Блажа Усталац, Милан Ткач, Влада Пекар, Немања Моравац, Влајко Варнава, Бора Влашки, Милан Пенча, Мика Штиглица, Воја Буца, Мира Кец, браћа Бора и Ранко Жути…

Члан Уредништва едиције „Хронике села“ Момчило Р. Тодосијевић је подвукао да се оваква дела, по свом значају, увршћују у списак књига важних за нематеријалну културну баштину Србије.

-Паланчани и овај крај имали су срећу да се у новинарству појави Никола Владисављевић, човек који је, поред информисања грађана, помно проучавао прошлост, догађаје у њој, да их истражује и тумачи, да ствара књиге, неке и веома обимне каква је ова коју вечерас представљамо – казао је Тодосијевић. -Када погледамо наслове његових написаних и објављених књига, библиографију објављених дела разноврсне тематике, привредног, спортског и  културног живота, наслов ове његове 35. књиге заокружује опус овог писца. Желим да вам представим и приближим значај послова које је Никола Владисављевић обавио, и које сада обавља, његову улогу и стваралачку мотивацију, коју преноси појединцима широм Србије. После доста написаних монографија, Владисављевић је постао члан Уређивачког одбора, а по смрти академика Радомира Лукића, био је велика помоћ и ослонац проф. др Петру Марковићу. А кад је овај оболео, обављање послова уређивања пренео је на свог најближег сарадника Николу Владисављевића. После Марковићеве смрти изабран је и званично за уредника едиције „Хронике села.“

Тодосијевић је у наставку подсетио да је под његовим уредништвом ова едиција, која функционише у склопу КПЗ Србије, успешно доживела два јубилеја: 20 година постојања и штампање 400-те књиге општег значаја и 230-те посебних издања. Стварање оваквих књига прераста у Покрет за развој села и сагледавање његових потреба: писање летописа, формирање музеја, оживљавање обичаја на селу, писање родослова… Годишње се у овој едицији објави двадесетак књига у Србији у чему значајну улогу има и уредник Никола Владисављевић.

Д. Јанојлић