ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Култура

Прва самостална изложба Зорана Пантића: НЕЖНА ЛЕПОТА ВАРОШИ

img_2673-Ликовни говор акварела овог ствараоца, одише отмено надахнуто, али и смиреним   темпераментом – истакао је на отварању Слободан Тодоровић  Токи

 

Паланчанин Зоран Пантић на допадљив начин уписао се у ликовни летопис Смедеревске Паланке. У Галерији модерне уметности Народног музеја отворена је његова прва самостална изложба.  Љубитељима сликарства представио се лепо опремљеним акварелима. Избор из свог стваралаштва насловио је „Моја варош.“

Кишно и прохладно новембарско вече није умањило угодан доживљај приличног броја  посетилаца који су дошли, не само да уживају у његовим нежним мотивима града, већ и да га подрже у настојању да овековечи њихову лепоту, коју је упорно откривао. На његовим акварелима, чак и рђом у доброј мери захваћен стари водоторањ, делује некако свеже и за око примамљиво.

img_2675Градећи  његов стваралачки портрет, Слободан Тодоровић Токи, мајстор неологизама, ставиће публици до знања да је акварелна уметност непредвидива, не пропустивши при том да каже да у њој увек има нешто ново, што се само по себи открива. Тодоровић  рече да акварел захтева чедно сигурну вештину, која Пантићу очигледно не недостаје.

-Ликовни говор акварела  Зорана Пантића одише отмено и надахнуто, али и веома смиреним темпераментом – предочио је Тодоровић. – Атмосфера на папиру, може се рећи, лирско интимно, илити сведочанствено, привлачи пажњу. Знатижељи уметника није могао да промакне  чак ни детаљ. Философију његове занебесане вароши, поред колорита, краси оптимистичка количина неба. Трагајући за коренима стваралачког смисла, у виришту богатом светлосним традицијама, поетика разливеног ликовног мајсторства img_2674Зорана Пантића негује импулсивни траг ка хармонији варошке архитектуре.

Зоран Пантић је рођен у Младеновцу 1959. године , али се убрзо његова породица доселила у Смедеревску Паланку. После завршетка факултета у Београду, неко време је радио као инжењер геодезије у „Гоши“ да би 1992. године упловио у воде приватног бизниса. Његове рукотворине, реч је о гитарама,  доспеле су до далеког Јапана.

И ту је, баш као што се показао у акварелу, достигао право мајсторство.

Д. Јанојлић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *