У фоајеу Градског позоришта представљена књига Зорана Ђурђевића: РЕКВИЈЕМ ЗА ИЗГИНУЛЕ РАТНИКЕ

Књига Зорана Ђурђевића из Азање под насловом „Јунацима са Куманова, Брегалнице, Цера, Дрине, Колубаре, Кајмакчалана“ и поднасловом: „Ратови за ослобођење и уједињење 1912. – 1918.“ представљена је у фоајеу Градског позоришта. Промоцију је водио Слободан Тодоровић Токи, а о књизи су говорили још  проф. др Бошко Војновић, Драгутин Паунић, Радмил Ђурђевић Рађ, Никола Владисављевић и аутор.

Проф. др Бошко Војновић је истакао да оно што ову књигу одликује и ставља је изнад класичног историјског уџбеника јесте поглавље, којим се у виду прича оживљавају догађаји кроз сећања преживелих учесника ослободилачких ратова Србије. Аутор је успео у свом подухвату и методологија његовог дела је на завидном нивоу, иако није имао велики избор литерарних извора. Професор Војновић је, такође, нагласио да Ђурђевић, иако  није професионални писац, успео је да приреди ову књигу на завидном нивоу.

-Овакве послове, још од Вука Караџића па на овамо, раде ретки, „загрејани“ појединци, који од ове работе, углавном,  немају никакве материјалне користи – истакао је књижевник Драгутин Паунић.-Један од тих прегалаца и неуморника је и Азањац Зоран Ђурђевић, по  образовању и животном опредељењу машински техничар, а по вокацији завичајни хроничар и културни делатник. Он нам је данас понудио ретку и необичну књигу, која, како год мерена и процењивана, представља својеврсни подвиг и догађај. Када обележавамо сто година од избијања Првог светског рата, слободно можемо рећи, књига нас је, на прави начин, још једном  подсетила на велику изгибију српске војске и народа од 1912. до 1918. године.

Зорана Ђурђевића је послужила и несвакидашња интуиција да се позове на праве текстове наших најбољих познавалаца Балканских и Првог светског рата, какви су, на пример, академици Андреј Митровић, Драгољуб Живојиновић, Михаило Војводић и други.

-Али између корица ове књиге морало је да се нађе и доста добро дело Николе Владисављевића под називом: „Радомир Аранђеловић – први витез ордена Карађорђеве звезде са мачевима“ – приметио је Паунић. – Знате, Аранђеловић је био наш човек, одавде из  Смедеревске Паланке. Морало је бити места и за ратни дневник „Из Балканског рата“ Солунца Војислава Даниловића, земљорадника из Азање, за који је,  већ поменути академик Андреј Митровић, још 1985. године у КПЗ Србије у Београду рекао да је прави бисер у нашој националној дневничарској ратној литератури.

Износећи своје виђење ове књиге, професор Радмил Ђурђевић Рађ, који је и један од њених рецензената, казао је да се пред посетиоцима ове промоције налази једна свежа књига лепе форме, драгоценог садржаја, необично конципирана и  жанровски готово неодредива.

-Листајући је, можемо је идентификовати као антологијски избор, па чак и као својеврсни приручник – подвукао је професор Ђурђевић.- Шта, заправо, тај уџбеник садржи и коме је од користи? Очигледно се ради о избору научно-историјски верификованих текстова из различитих публикација о страдању и наших предака из одређеног историјског периода. Као таква, књига ова, потребна је свакоме коме је стало  до сазнања сопствене прошлости. Истовремено нас учи да се Отаџбина, Слобода, Јунаштво, Љубав и Самопрегор исписују великим словом. Овим и многим другим духовним вредностима врве странице ове књиге, говорећи како се  калио и доказивао соицизам. Но, и поред тога, неко ће рећи да је ова књига могла бити и опширнија, и већа. Аутор-приређивач се, међутим, потрудио да нас поштеди од брда томова и понуди нам  сенционални антологијски избор текстова на тему голготе и славе. Приређивач је, ван сваке сумње, остварио резултат нескромних димензија наведеним примерима достојанства, родољубља и хероике. Данас је то од посебног значаја када се средствима огољеног прагматизма и најездом псеуодовредности национални дух колеба и круни.

Новинар и публициста Никола Владисављевић је рекао  да је Јасеница Пијемонт српски, наводећи наслове неколико књига из овог краја које су објављене у едицији „Хронике села“. Подсетио је да је Зоран Ђурђевић већ објавио једну књигу као својеврсну хронологију догађаја у средини у којој ради и живи. Подвукао је да је та публикација, коју је као посебно издање објавила КПЗ Србије, урађена изванредно.

-Та књига је дочекана „на  нож“ – подсетио је Владисављевић. – Али, Зоран Ђурђевић је храбар човек и све је издржао. Залажем се да пишу наши људи, а ово што је урадио Ђурђевић је књижурина, не само по обиму већ и по ономе што чини њен садржај. Требало је, свакако, да унесе и догађај из октобра 1915. који се збио у Селевцу када је стрељано више људи. У целости, сачинио је добру књигу.

Прихватајући добронамерне сугестије, Зоран Ђурђевић је објаснио да је на идеју да приреди ову књигу дошао у време обележавања стогодишњице Кумановске битке. Тада је заправо кренуо у библиотеке да потражи књиге у којима су описивани ратни догађаји од 1912. до 1918. године.

-Хтео сам да од постојећег историјског материјала приредим књигу, која ће моћи сваког читаоца различитог степена образовања да анимира и подсети на то славно и страдално време, на време кад није било куће у  Србији на којој се није вио црн барјак – рекао је Ђурђевић. – Скоро све књиге које су описивале то време биле  су превише стручне, а по мом скромном мишљењу, читалац је требало да има академско и војно знање, или историјско знање, да би их користио. Желео сам да се у књизи нађу сви значајнији историјски догађаји по хронологији дешавања а уз то просто и једноставно приказани. Коначан суд, ипак, препуштам читаоцима.

Д. Јанојлић