U foajeu Gradskog pozorišta predstavljena knjiga Zorana Đurđevića: REKVIJEM ZA IZGINULE RATNIKE

Knjiga Zorana Đurđevića iz Azanje pod naslovom „Junacima sa Kumanova, Bregalnice, Cera, Drine, Kolubare, Kajmakčalana“ i podnaslovom: „Ratovi za oslobođenje i ujedinjenje 1912. – 1918.“ predstavljena je u foajeu Gradskog pozorišta. Promociju je vodio Slobodan Todorović Toki, a o knjizi su govorili još  prof. dr Boško Vojnović, Dragutin Paunić, Radmil Đurđević Rađ, Nikola Vladisavljević i autor.

Prof. dr Boško Vojnović je istakao da ono što ovu knjigu odlikuje i stavlja je iznad klasičnog istorijskog udžbenika jeste poglavlje, kojim se u vidu priča oživljavaju događaji kroz sećanja preživelih učesnika oslobodilačkih ratova Srbije. Autor je uspeo u svom poduhvatu i metodologija njegovog dela je na zavidnom nivou, iako nije imao veliki izbor literarnih izvora. Profesor Vojnović je, takođe, naglasio da Đurđević, iako  nije profesionalni pisac, uspeo je da priredi ovu knjigu na zavidnom nivou.

-Ovakve poslove, još od Vuka Karadžića pa na ovamo, rade retki, „zagrejani“ pojedinci, koji od ove rabote, uglavnom,  nemaju nikakve materijalne koristi – istakao je književnik Dragutin Paunić.-Jedan od tih pregalaca i neumornika je i Azanjac Zoran Đurđević, po  obrazovanju i životnom opredeljenju mašinski tehničar, a po vokaciji zavičajni hroničar i kulturni delatnik. On nam je danas ponudio retku i neobičnu knjigu, koja, kako god merena i procenjivana, predstavlja svojevrsni podvig i događaj. Kada obeležavamo sto godina od izbijanja Prvog svetskog rata, slobodno možemo reći, knjiga nas je, na pravi način, još jednom  podsetila na veliku izgibiju srpske vojske i naroda od 1912. do 1918. godine.

Zorana Đurđevića je poslužila i nesvakidašnja intuicija da se pozove na prave tekstove naših najboljih poznavalaca Balkanskih i Prvog svetskog rata, kakvi su, na primer, akademici Andrej Mitrović, Dragoljub Živojinović, Mihailo Vojvodić i drugi.

-Ali između korica ove knjige moralo je da se nađe i dosta dobro delo Nikole Vladisavljevića pod nazivom: „Radomir Aranđelović – prvi vitez ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima“ – primetio je Paunić. – Znate, Aranđelović je bio naš čovek, odavde iz  Smederevske Palanke. Moralo je biti mesta i za ratni dnevnik „Iz Balkanskog rata“ Solunca Vojislava Danilovića, zemljoradnika iz Azanje, za koji je,  već pomenuti akademik Andrej Mitrović, još 1985. godine u KPZ Srbije u Beogradu rekao da je pravi biser u našoj nacionalnoj dnevničarskoj ratnoj literaturi.

Iznoseći svoje viđenje ove knjige, profesor Radmil Đurđević Rađ, koji je i jedan od njenih recenzenata, kazao je da se pred posetiocima ove promocije nalazi jedna sveža knjiga lepe forme, dragocenog sadržaja, neobično koncipirana i  žanrovski gotovo neodrediva.

-Listajući je, možemo je identifikovati kao antologijski izbor, pa čak i kao svojevrsni priručnik – podvukao je profesor Đurđević.- Šta, zapravo, taj udžbenik sadrži i kome je od koristi? Očigledno se radi o izboru naučno-istorijski verifikovanih tekstova iz različitih publikacija o stradanju i naših predaka iz određenog istorijskog perioda. Kao takva, knjiga ova, potrebna je svakome kome je stalo  do saznanja sopstvene prošlosti. Istovremeno nas uči da se Otadžbina, Sloboda, Junaštvo, Ljubav i Samopregor ispisuju velikim slovom. Ovim i mnogim drugim duhovnim vrednostima vrve stranice ove knjige, govoreći kako se  kalio i dokazivao soicizam. No, i pored toga, neko će reći da je ova knjiga mogla biti i opširnija, i veća. Autor-priređivač se, međutim, potrudio da nas poštedi od brda tomova i ponudi nam  sencionalni antologijski izbor tekstova na temu golgote i slave. Priređivač je, van svake sumnje, ostvario rezultat neskromnih dimenzija navedenim primerima dostojanstva, rodoljublja i heroike. Danas je to od posebnog značaja kada se sredstvima ogoljenog pragmatizma i najezdom pseuodovrednosti nacionalni duh koleba i kruni.

Novinar i publicista Nikola Vladisavljević je rekao  da je Jasenica Pijemont srpski, navodeći naslove nekoliko knjiga iz ovog kraja koje su objavljene u ediciji „Hronike sela“. Podsetio je da je Zoran Đurđević već objavio jednu knjigu kao svojevrsnu hronologiju događaja u sredini u kojoj radi i živi. Podvukao je da je ta publikacija, koju je kao posebno izdanje objavila KPZ Srbije, urađena izvanredno.

-Ta knjiga je dočekana „na  nož“ – podsetio je Vladisavljević. – Ali, Zoran Đurđević je hrabar čovek i sve je izdržao. Zalažem se da pišu naši ljudi, a ovo što je uradio Đurđević je knjižurina, ne samo po obimu već i po onome što čini njen sadržaj. Trebalo je, svakako, da unese i događaj iz oktobra 1915. koji se zbio u Selevcu kada je streljano više ljudi. U celosti, sačinio je dobru knjigu.

Prihvatajući dobronamerne sugestije, Zoran Đurđević je objasnio da je na ideju da priredi ovu knjigu došao u vreme obeležavanja stogodišnjice Kumanovske bitke. Tada je zapravo krenuo u biblioteke da potraži knjige u kojima su opisivani ratni događaji od 1912. do 1918. godine.

-Hteo sam da od postojećeg istorijskog materijala priredim knjigu, koja će moći svakog čitaoca različitog stepena obrazovanja da animira i podseti na to slavno i stradalno vreme, na vreme kad nije bilo kuće u  Srbiji na kojoj se nije vio crn barjak – rekao je Đurđević. – Skoro sve knjige koje su opisivale to vreme bile  su previše stručne, a po mom skromnom mišljenju, čitalac je trebalo da ima akademsko i vojno znanje, ili istorijsko znanje, da bi ih koristio. Želeo sam da se u knjizi nađu svi značajniji istorijski događaji po hronologiji dešavanja a uz to prosto i jednostavno prikazani. Konačan sud, ipak, prepuštam čitaocima.

D. Janojlić