ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

Култура

У Народном музеју отворена изложба „Здраво били, младенци мили“: СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ У МЛАДЕНОВАЧКОМ КРАЈУ

IMG_0406„Здраво били, младенци мили“ – назив је изложбе која је отворена у Народном музеју у Смедеревској Паланци, којом су представљени свадбени обичаји младеновачког краја од конца 19. до осамдесетих година прошлог века. Аутор ове изложбе је Магдалена Ивковић, виши кустос Музеја града Београда.

Обраћајући се публици она је подсетила да је свадба један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса. Свадбени обичаји младеновачког краја проучавани су на основу теренских истраживања, породичних фотографија и музејских предмета. На избледелим и пожутелим фотографијама, које се чувају у породичним албумима, смеше се срећни младенци, подсећајући на прохујала времена, некадашње обичаје и моду која се током времена мењала.
IMG_0408-Многи елементи свадбених обичаја, који су заступљени у младеновачком крају, појављивали су се у ширем културном простору – подсетила је Магдалена Ивковић.- То се нарочито огледа у обредима прелаза невесте из једне у другу породицу, као и у обредима увођења невесте у домаћи култ младожењиног дома. До шездесетих година 20. века, традиционална свадба у младеновачком крају била је чврсто структуирана и испуњена строго устаљеним ритуалним радњама, које су извођене с циљем обезбеђења срећног живота младенцима. У другој половини минулог века настају дубоке социјалне и економске промене у друштву, које су условиле и промене у свадбеној обичајној пракси.
Свадбени обичаји, истакла је у наставку Магдалена Ивковић, обухватају три фазе. Пресвадбени обичаји подразумевају време и обичаје до свадбе: момковање/девовање, улогу проводаџије, припрему девојачке спреме, просидбу, уређај (одлазак у младожењин дом), прошевину, веридбу, позивање сватова и превоз младине опреме. Свадби претходе припреме у младожењином IMG_0399и младином дому, окупљање сватова и одлазак по младу, извођење младе, венчање у цркви или општинској сали, одлазак у младожењину кућу, обичаје испред куће (сито, наконче, служење младенаца, ломљење погача…). Завршни обред је шарено коло и испраћај кума и старојка. Практиковали су се и обичаји после свадбе, као што су прво ритуално умивање свадбених часника, долазак пођана (повратак) и прослава Младенаца.

Д. Ј.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *