U Palanačkoj gimnaziji predstavljena monografska studija „Šumadija“: DELO ENCIKLOPEDIJSKOG ZNAČAJA

-Autori Milutin Matić i Milovan Ćurčić najavili novi zajednički projekat  – istraživanje i opisivanje znamenitih sela

U Svečanoj sali Palanačke gimnazije predstavljena je monografija  „Šumadija“ čiji su autori  Milutin Matić i Milovan Ćurčić. Ovaj književni susret otvorio je predsednik Skupštine opštine Smederevska Palanka Slavoljub Đurić. On je na samom početku izneo da lokalna samouprava pridaje poseban značaj istraživanju  prošlosti ovog dela Šumadije, odnosno Donje Jasenice i osvetljavanju ličnosti i njihovog dela, a sve sa ciljem da o tome ostane trag u vremenu.

Đurić je napomenuo da su poslednjih godina, kroz naučne skupove, okrugle stolove, i na drugi način osvetljavani Đakova buna, general i akademik Živko Pavlović i novinar, književnik i političar Pera Todorović. Izneo je, takođe, da je u toku rad na publikaciji o arheološkom lokalitetu Medvednjak. Taj projekat ostvaruje se u saradnji sa Institutom za arheologiju.

-Istorija koju smo učili u školi puna je praznina i laži – podvukao je Đurić.- Ne jede se sve što leti, niti je istina sve ono što se čuje. Zato mi treba da budemo naoružani realnim znanjem da bismo mogli izabrati pravi put. Autori monografije „Šumadija“ su učinili veliki napor i svojim delom zaokružili celinu, jer mi još uvek ne znamo precizne granice Šumadije. Neko svesno ili nesvesno ponovo drobi Šumadiju na nekoliko delova. Sve dok se ona razbija, Srbija ne može biti država.

Milutin Matić, jedan od autora monografije rekao je da Šumadija predstavlja znameniti deo Srbije, koji je sa tri strane oivičen rekama. To je prostor na kome vekovima opstaje čovek, a tu je i duhovna i materijalna istorija, borba sa neprijateljima i samim sobom. Šumadija je temelj i osovina Balkana, odnosno prostor koji se sastoji iz više predeonih celina. Monografija je enciklopedijsko delo iz nekoliko celina.

Milovan Ćurčić, obraćajući se publici, kazao je da postoje pojedinci, koji i ne znaju da pripadaju geografskom prostoru Šumadije. U to se i sam uverio kad je svojevremeno sproveo blic anketu u Beogradu. Kazao je, takođe, da čak i neki Jagodinci ne znaju da su Šumadinci. Otuda je ova monografija dobro došla, jer predstavlja prvo publicističko delo o Šumadiji. U drugim delovima zemlje su se trudili da naprave prigodne monografije, kao što je to slučaj s Vojvodinom. Ta pokrajina ima čak dvadesetak takvih publicističkih dela.

Ćurčić je „prošao“ kroz monografiju posebno se zadržavši na poglavlju o dvorskim kompleksima, kakvi su onaj u Topoli, Takovu, Kragujevcu, Aranđelovcu…

-To su dragulji srpske dvorske arhitekture – naglasio je Ćurčić.- Nažalost, neki dvorski kompleksi više ne postoje, kao što je slučaj s takovskim. Njega je početkom prošlog veka podigao narod u slavu svojih vladara. Vremenom je toliko zapušten i napušten da je naprosto nestao s lica zemlje. Ono malo što je preostalo je u periodu posle Drugog svetskog rata razgrađeno i uništeno, tako da danas o tom dvorskom kompleksu svedoči samo nekoliko starih fotografija.

Književnik Dragutin Paunić pozdravio je pojavu ove knjige, nazvavši je „velikim delom“.  U nastavku je upozorio da 1020. godinu ne treba vezivati za Smederevsku Palanku,  jer je to podatak koji je izmišljen i nije utemeljen na istorijskoj istini.

Autori monografije su najavili novi zajednički projekat koji će se baviti znamenitim selima palanačke opštine, u prvom redu Azanjom, Kusatkom i Selevcom.

D. Janojlić