У Паланачкој гимназији представљена монографска студија „Шумадија“: ДЕЛО ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКОГ ЗНАЧАЈА
-Аутори Милутин Матић и Милован Ћурчић најавили нови заједнички пројекат – истраживање и описивање знаменитих села
У Свечаној сали Паланачке гимназије представљена је монографија „Шумадија“ чији су аутори Милутин Матић и Милован Ћурчић. Овај књижевни сусрет отворио је председник Скупштине општине Смедеревска Паланка Славољуб Ђурић. Он је на самом почетку изнео да локална самоуправа придаје посебан значај истраживању прошлости овог дела Шумадије, односно Доње Јасенице и осветљавању личности и њиховог дела, а све са циљем да о томе остане траг у времену.
Ђурић је напоменуо да су последњих година, кроз научне скупове, округле столове, и на други начин осветљавани Ђакова буна, генерал и академик Живко Павловић и новинар, књижевник и политичар Пера Тодоровић. Изнео је, такође, да је у току рад на публикацији о археолошком локалитету Медведњак. Тај пројекат остварује се у сарадњи са Институтом за археологију.
-Историја коју смо учили у школи пуна је празнина и лажи – подвукао је Ђурић.- Не једе се све што лети, нити је истина све оно што се чује. Зато ми треба да будемо наоружани реалним знањем да бисмо могли изабрати прави пут. Аутори монографије „Шумадија“ су учинили велики напор и својим делом заокружили целину, јер ми још увек не знамо прецизне границе Шумадије. Неко свесно или несвесно поново дроби Шумадију на неколико делова. Све док се она разбија, Србија не може бити држава.
Милутин Матић, један од аутора монографије рекао је да Шумадија представља знаменити део Србије, који је са три стране оивичен рекама. То је простор на коме вековима опстаје човек, а ту је и духовна и материјална историја, борба са непријатељима и самим собом. Шумадија је темељ и осовина Балкана, односно простор који се састоји из више предеоних целина. Монографија је енциклопедијско дело из неколико целина.
Милован Ћурчић, обраћајући се публици, казао је да постоје појединци, који и не знају да припадају географском простору Шумадије. У то се и сам уверио кад је својевремено спровео блиц анкету у Београду. Казао је, такође, да чак и неки Јагодинци не знају да су Шумадинци. Отуда је ова монографија добро дошла, јер представља прво публицистичко дело о Шумадији. У другим деловима земље су се трудили да направе пригодне монографије, као што је то случај с Војводином. Та покрајина има чак двадесетак таквих публицистичких дела.
Ћурчић је „прошао“ кроз монографију посебно се задржавши на поглављу о дворским комплексима, какви су онај у Тополи, Такову, Крагујевцу, Аранђеловцу…
-То су драгуљи српске дворске архитектуре – нагласио је Ћурчић.- Нажалост, неки дворски комплекси више не постоје, као што је случај с таковским. Њега је почетком прошлог века подигао народ у славу својих владара. Временом је толико запуштен и напуштен да је напросто нестао с лица земље. Оно мало што је преостало је у периоду после Другог светског рата разграђено и уништено, тако да данас о том дворском комплексу сведочи само неколико старих фотографија.
Књижевник Драгутин Паунић поздравио је појаву ове књиге, назвавши је „великим делом“. У наставку је упозорио да 1020. годину не треба везивати за Смедеревску Паланку, јер је то податак који је измишљен и није утемељен на историјској истини.
Аутори монографије су најавили нови заједнички пројекат који ће се бавити знаменитим селима паланачке општине, у првом реду Азањом, Кусатком и Селевцом.
Д. Јанојлић