U Starom Selu i ove godine, od 11. do 15. jula, tradicionalni letnji festival: MAEKS 2017.
Dom kulture «Vlada Marjanović» u Starom Selu, već decenijama organuzuje letnji pozorišni fetival, pod nazivom MAEKS (Male eksperimentalne scene). Organizator festivala, direktor Doma kulture u Starom Selu, Jugoslav Todorović, i ove godine osmislio je zanimljiv program, a osim pozorišnih predstava na programu su koncerti klasične muzike i tematske izložbe.
Festival je, 11. jula otvorila nova predstava domaćina, «Staklena menažerija» Tenesi Vilijamsa, u režiji Đokice Miljkovića, a sledeće večeri izvedena je predstava Pozorišta «Masuka» iz Velike Plane, «Via dolores», u režiji Miloša Jagodića, ostvarenje koje je ovaj region predstavljalo na Festivalu amaterskih pozorišta Srbije u Kuli.
Prema tekstu Dejana Petkovića, Jagodić je osmislio jenooipočasovonu dramu o sužanjstvu Đorđa Karađorđevića, koji je abdicirao u korist mlađeg brata, kralja Aleksandra, posle nesrećnog slučaja u kome je stradao njegov ađutant. Stariji sin kralja Petra I Karađorđevića, ubrzo posle Aleksandrovog krunisanja, naime, proglašen je neuračunjivim, i smešten u luksuzno opremljeni sanatorijom, u kome je bio jedini pacijent. Kao bolesnik kome je dijagnostikovana manija gonjenja, Đorđe Karađorđević je provodio dane u ovom zlatnom kavezu, sećajući se svoje slavne prošlosti (bio je aktivni učesnik Balkanskih ratova i Velikog rata), školovanja u Francuskoj i bezbrižnog detinjstva, u ubeđenju da ga lekar i osoblje prisluškuju i truju, po nalogu njegovoga brata, kralja.
Na osnovu teksta koji nije nudio dramaturšku «intrigu», Jagodić je uspeo da izgradi narativno pitku predstavu, u kojoj istorijski događaji predstavljaju fabulu za postavljanje univerzalnih pitanja: Da li je paranoja, strah od nekog Velikog Brata koji nas posmatra i određuje našu sudbinu, zapravo opravdana? Da li se, u suočavanju sa znanim ili neznanim silama ovoga sveta može izbeći «put stradanja», ili je patnja neprevladiv egzistencijalni modus svih koji su s ove strane vlasti? Nije li ludilo poslednji izdanak slobode, u svetu zadatih okvira i utvrđenih uloga?
Ovaj ambiciozni poduhvat zatajio je, u stvari, zahvaljujući pre svega izvesno lošem tekstualnom predlošku, i trapavo urađenoj adaptaciji – što, uostalom, nije usamljen slučaj u Jagodićevom opusu. Ovi dramaturški nedostaci, nepotrebna ponavljanja, naivne replike i na momente «sapunska» patetika, ruže pedantnu režiju, ostavljajući utisak da se tokom realizacije Jagodić-reditelj borio sa Jagodićem-dramaturgom, natojeći da naknadno zabašuri ili prevlada nedostatke adaptacije teksta.
Kao univerzitetski profesor glume, Jagodić je od amatera pozorišta Masuka «izvukao» maksimum. Marko Bogdanović ubedljivo tumači Đorđa Karađorđevića, a povremena patetika i igranje «na viku» posledica su, pre, manjkavosti teksta, nego izostanka glumačkog «štofa». Mladi Marko Pantović i Milan Nikolić su uverljivi i precizni, a posebnu pohvalu treba uputiti Zlatku Iliću, koji je izgradio lik «od krvi i mesa» bez ijedne izgovorene reči.
Do 15. jula biće izvedene još tri predstave, «Sab(h)rana dela Viljema Šekspira», Gradskog pozorišta iz Jagodine, «Sumnjivo lice», amatera iz Despotovca i «Moje bebe», Amaterskog pozorišta «KUD Obilić» iz Krnjeva.
V.Đ.
