Вредан глумачки јубилеј Драгише Драгана Лазића: ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ НА СЦЕНИ

-У позоришту дебитовао 8. октобра 1975. у представи „Кликераши“

Пре четири деценије, 8. октобра, Драгиша  Драган Лазић стао је „на даске које живот значе“ у Градском аматерском позоришту. У његовом дневнику стоји да се то десило на премијери  представе за децу и одрасле  „Кликераши“. Тај датум сматра својим глумачким почетком, а у дневнику наводи да су, поред њега, у комаду Р. Павелкића играли Љубица Митровић, Раде Митровић и Милан Ђурђевић. Њима су се придружила и два „клинца“ од којих је један, др  Синиша Сики Павловић, данас лекар специјалиста.

-Пре те 1975. године, позвали су ме Милан Ђурђевић, управник  и Љубица Митровић, глумица нашег позоришта, да играм у „Зони Занфировој“ – сећа се Лазић.- Ту представу требало је да режира Жика Миленковић, професионални и веома познат глумац. Почеле су пробе, али ми  ни после толико година, није познато због чега се нисмо појавили пред публиком. Из тог разлога „Зону Замфирову“ не сматрам почетком свог глумачког рада. Од првог дана уласка у Градско аматерско позориште, почео сам да  водим дневник. Десет година од првог записа, о томе је писао локални лист. Из мог дневника много тога може да се сазна. Готово да није било представе у којој нисам имао улогу. И као што свака уметничка слика у мојој кући има своју причу, тако и свака представа и моја рола у њој има своју причу. Било је у мојој глумачкој каријери и малих и великих улога, па и вредних признања, поред многих и Златна значка КПЗ Србије, која ми је уручена у Београду 1998. године.

Лазић са задовољством истиче да је много научио од великих  редитеља који су на сцену постављали представе у Градском позоришту. У разговору за наш  лист, издваја Ацу Митровића, Виту Стефановића и Мишка Јелића, али и гостујуће редитеље Јову Булајића и Вељу Митровића.

У његовом позоришном дневнику стоји да је за 40 година глумачког стажа имао 65 премијера и 729 јавних наступа. Четири деценије је и Деда мраз. У Смедеревској Паланци нема детета које се с њим није фотографисало и из његових руку примило новогодишњи поклон. Пред прошлу Нову годину једна суграђанка му је рекла: „Био си Деда мраз мени, а сада и мојим унучићима“. А први пут се у улози Деда мраза појавио пред својим синовима кад су били деца.

-Сада ме нема много у позоришту – предочава наш саговорник.- Стижу млади глумци, а моја жеља је да ме има у позоришту, али не превише. Активан сам у културно-уметничкој  групи „Доња Јасеница“, која делује при Општинској организацији пензионера.

Према уредно вођеном дневнику Драгиша Лазић (Драган из Социјалног како га више знају) учествовао је у снимању четири филма. Последњи је снимљен минулог пролећа под називом „Отац“. Овај филм режирала је и снимила Анђела Јоковић. Филм  је приказан на неколико фестивала и доживео је велики успех.

-Могло би се још доста писати о мојим глумачким данима – наводи Лазић. – Мој јубилеј у позоришном животу града је свакако велики. Лично могу још рећи да сам за свој  рад у храму богиње Талије имао пуну подршку и велико разумевање моје супруге Раде.

Четири деценије активног учешћа у позоришном животу Смедеревске Паланке је за свако поштовање. Ред би био да се овај редак и велики јубилеј обележи на прави начин. Јер, Драгиша Драган Лазић то заслужује.

Д. Јанојлић

Наступ са Уснијом

Првог дана октобра ове године умрла је Уснија Реџепова. Драгиша Драган Лазић је имао срећу да наступа у више прилика с њом и њеним мужем. Она је незаборавна Кошта из истоимене представе. Певала је, њен муж Шеле свирао, а Лазић  говорио Миткетове монологе.