А од „Деда Мраза“…
Грађани Србије од актуелне власти добиће специјални новогодишњи поклон – инфлацију, сиромаштво и бесперспективност.
Чињеница је да ни претходни режими нису били дарежљиви према сопственом народу, па је живот у Србији, како је време пролазило, бивао све тежи, али ова власт је, дефинитивно, прекардашила у селективном стезању каиша.
Елем, у „Деда Мразовом“, новогодишњем пакетићу наћи ће се никад слабији динар, насилно смањене плате и пензије, огроман јавни дуг, „мртва“ привреда, штрајкови и улични протести, видљиви политички заокрет ка Русији (и Кини) и слатка обећања о бољем животу – „кад на врби роди грожђе“.
Наведене чињенице, као и сазнање да је наша куповна моћ у последњих годину дана опала за, невероватних, 30 процената, намећу питање:
Ко је аутор хорора који живе грађани Србије?
Имајући у виду да „риба мирише од главе“, одговор није непознат.
Најновија заблуда просечног српског гласача зове се Томислав Николић.
Некадашњи дрчни шовиниста, данас притајени националиста и нескривени русофил, успео је, уз огроман допринос претходне владајуће гарнитуре, да победи на председничким изборима и за кратко време уништи све што је преостало у Србији.
„Нада умире последња“, па су се економски исцрпљени грађани „упецали“ на, понуђену, сламку спаса, која је за кратко време постала тег који вуче на дно.
На жалост, само у Николићевој умишљеној Србији отварају се нова радна места, све је стабилно, безбедност грађана никад боља, а односи са развијеним светом савршени.
На жалост, само у Николићевој „српској бајци“ стиропор се, волшебно, претвара у удобну кожну фотељу.
Стварно је крајње време да се председник ове државе – уозбиљи.
Или повуче!!!
Заправо, све у вези са њим је на стакленим ногама, од факултетске дипломе до цркве у Бајчетини, од викендица на Сави до протежирања имућног сина за градоначелника Крагујевца, од станчуге у елитном делу Београда до Фондације „Прве даме“…
Чак и он сам, често, на тим стакленим ногама се клати, па мора да – седне.
Али ни тада не престаје да говори свашта, па смо још увек згрожени шта је све, недавно, видно омамљен „Бајчетинком“, напричао премијеру Кине.
Председник Републике Србије, Томислав Николић, буквално је схватио шалу „rakija connecting people“, па је користи као дипломатско средство.
Неко озбиљан, ако таквих има у његовој близини, морао би да му објасни да државнички посао није кафанско трачарење.
Очигледно је да Томислав Николић место председника државе доживљава као „последњих пар година до пензије“, користећи државне ресурсе за лично и породично уживање.
Као такав поприлично штети грађанима Србије, али и рејтингу српског премијера.
Не желим да прогнозирам када ће се „политички син“ јавно одрећи „блудног“ оца, али чини се да тај дан није далеко.
„Порасло дете…, осамосталило се…“