Електронска мочвара
Узнемирујуће је колико се агресије и мржње публикује на фејсбуку и твитеру, па се добра идеја о дружењу на друштвеним мрежама претворила у електронску мочвару.
Немоћ да уобличе сопствене животе код неких људи производи бес који усмеравају ка другима.
Право на глупост је загарантовано Уставом и зове се слобода говора, али насиље је кривично дело.
Насиље на друштвеним мрежама постало је реалност и све присутнији злочин нашег доба.
Како нам се догодило да у светлијој прошлости „оставимо“ и лепо васпитање?
Да ли је интернет ослободио злог духа из боце наших „ниских страсти“?
Било је свакаквог света и пре друштвених мрежа, али нису имали прилику или храброст да се превише експонирају. Звоцали су у разним чекаоницама, галамили у кафанама, а реални „домет“ њихових фрустрација је био занемарљив.
Појавом интернет комуникације ти несрећници и лузери добили су „микрофон“ и простор за деловање.
Реално, у том муљу људске природе, доминирају празноглавци, који „ударају“ директно, буздовански. Како би другачије?
Али, има и „дипломираних“ – свезналица.
Посебна група су инструктори – саветници, који нас „подучавају“.
Заједничко им је да на свако супротно мишљење реагују одмаздом: три-четири мржње после ручка, неколико претњи уз кафицу поподне, пар увреда пред спавање…
Због дугогодишњег присуства у јавном животу, пре свега због колумни у „Паланачким“, био сам неколико пута мета напада, претњи и увреда разних интернет мрзитеља. Било је ту „дежурних“ замлата, партијске бораније, али и скривених ликова-изненађења.
Имагинарност интернета ствара илузију да су сви сумњиви, мада понекад и заиста занемимо када, иза скривеног профила, препознамо пристојног комшију, професора у пензији или бившу новинарку.
Поједини електронски насилници су мотивисани умишљеним интересом, који је, по правилу, у дисбалансу са реалношћу. Има и оних који мрзе „из досаде“, али такви су кратког даха. Док су код првих основни циљеви освета и дискредитација „жртве“, ови други се више баве самозадовољавањем.
У обрачуну интернет насилника са нормалнима, понуђени садржај мржње и увреда је мешавина фантазије, хорора и порнографије.
Насилници, нормално, „доминирају“.
Нормални су збуњени и забринути.
А супротстављање таквом безумљу је важан посао државних органа.
Јер, добило је најбољег ортака оно „познатије“ – насиље са модрицама.
Svaka reč je na mestu. Najgore od svega, govna (izvinite) na daleko smrde i uvek su na površini.