Пешачка зона

Временом стекнете имунитет на ”бомбардовање” информацијама из локалног друштвено-политичког живота.

О свему и свачему се галами на друштвеним мрежама, а ”најгласнији” су политички активисти, представници и подржаваоци власти и опозиције.

Информације и коментари из тог домена су, наравно, дијаметрално различити.

Ако им приступите наивно, стећи ћете утисак да описују две потпуно различите средине. 

Ако их прихватите субјективно – бићете у заблуди.

Право стање ствари је, наравно, негде између и зато је једино исправно да верујете сопственом погледу и стандарду. На основу онога што видите у свом окружењу најреалније ћете оцењивати учинак оних који врше власт или оправданост критика супротне стране.

Понекад, грешком или намером, и медији ”залутају” и додатно ”замагле” реалност, а то никоме није од користи, јер истина увек дочека свој тренутак.

Ево једног сопственог (личног) погледа на неколико тема у локалном миљеу.

Наиме, обрадовала ме је вест да ће ускоро почети радови на уређењу преосталог дела пешачке зоне, од Трга културе до Адвокатске. Крупан је то подухват и заслужује подршку.

Шта више, у једној од ранијих колумни претпоставио сам и ”погурао” ту идеју.

Драго ми је да су исто размишљали и они који одлучују у нашој локалној самоуправи, па ћемо, како се најављује, ускоро добити штрафту од Трга до Музеја.

Прија ми и уређење зграде Културног центра, која сада заслужује да буде у комшилуку прелепе грађевине Народног музеја.

Наравно, и у вези са овим постоје и другачија мишљења, јер у нашим друштвено политичким околностима све је предмет критике, па чак и добри потези представника власти.

Једноставно,  политички противници и сви они који имају другачији избор приоритета у локалној инфраструктури – априори су против свега што уради Општина.

Заправо, наш политички живот, и не само политички, и заснива се на противљењу.

Таква нам је национална нарав.

Било би незадовољних чак и када би наш град, неком чаролијом, преко ноћи постао савршен, тако да о томе не треба трошити речи.

Реално, центар града је приоритет, јер у њему, бар по мало, бораве сви Паланчани.

А у том центру је и Деловођина зграда – која је годинама рушевина и ругло на самом почетку пешачке зоне. Ако бисмо фиксирали само тај објекат стекао би се утисак да смо у ратној зони.

Поред тога што изгледа ужасно, урушена зграда представља и опасност за пролазнике.

Вишегодишњи статус кво, наводи на закључак да решавање овог проблема спречавају  имовински односи и културно историјски значај зграде.

Из тих разлога, а пре свега финансијских, комплетна рестаурација зграде (што би било најбоље решење) није могућа.

Јер да је могућа – верујем – већ би била урађена.

У том случају овај акутни проблем може се решити само савамалским сценаријом – ангажовањем дежурних рушитеља или да цитирам председника државе – ”комплетних идиота” – који би за дан/ноћ почистили читав простор.

Ако је ”прошло” у Београду, ”проћи” ће и овде.

У прилог томе иде и чињеница да је Деловођина зграда у много лошијем стању него што је била Савамала.

У ПОСТОЈЕЋЕМ СТАЊУ СТВАРИ, а супротно чак и сопственим животним ставовима, у овом случају здушно предлажем ту опцију.

Јако је важно да се разумемо, ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ СТВАРИ ПОДРАЗУМЕВА СВЕ ШТО СЕ ГОДИНАМА ДЕШАВА ИЛИ НЕ ДЕШАВА У ВЕЗИ СА ОВОМ ЗГРАДОМ, као и последице тога.

Да, залажем се за принцип Гордијевог чвора, јер се показало да не постоји нормално решење овог проблема.

Дакле, апелујем на локалну власт да објекат уклони пре него што неко настрада.

Разлог више је и негативни утицај урушене зграде на расположење Паланчана који туда пролазе, као и гостију нашег града.

Сигуран сам да би општински правници и урбанисти пронашли реална решења за намирење садашњих законских власника стамбеног и пословног простора у згради, имајући у виду вредност будућег новог објекта на највреднијој локацији.

Притом не мислим на оне власнике који су до квадрата у овој згради дошли ”на муфте” и за багателу, а није то тешко на основу постојеће документације истражити, утврдити и регулисати ”ни по бабу ни по стричевима”.

Ако се све уради како треба, биће ту прилично новца и за општинску касу, па и за неку наредну инвестицију.

На пример, за сређивање Зелене пијаце.