Pešačka zona

Vremenom steknete imunitet na ”bombardovanje” informacijama iz lokalnog društveno-političkog života.

O svemu i svačemu se galami na društvenim mrežama, a ”najglasniji” su politički aktivisti, predstavnici i podržavaoci vlasti i opozicije.

Informacije i komentari iz tog domena su, naravno, dijametralno različiti.

Ako im pristupite naivno, steći ćete utisak da opisuju dve potpuno različite sredine. 

Ako ih prihvatite subjektivno – bićete u zabludi.

Pravo stanje stvari je, naravno, negde između i zato je jedino ispravno da verujete sopstvenom pogledu i standardu. Na osnovu onoga što vidite u svom okruženju najrealnije ćete ocenjivati učinak onih koji vrše vlast ili opravdanost kritika suprotne strane.

Ponekad, greškom ili namerom, i mediji ”zalutaju” i dodatno ”zamagle” realnost, a to nikome nije od koristi, jer istina uvek dočeka svoj trenutak.

Evo jednog sopstvenog (ličnog) pogleda na nekoliko tema u lokalnom miljeu.

Naime, obradovala me je vest da će uskoro početi radovi na uređenju preostalog dela pešačke zone, od Trga kulture do Advokatske. Krupan je to poduhvat i zaslužuje podršku.

Šta više, u jednoj od ranijih kolumni pretpostavio sam i ”pogurao” tu ideju.

Drago mi je da su isto razmišljali i oni koji odlučuju u našoj lokalnoj samoupravi, pa ćemo, kako se najavljuje, uskoro dobiti štraftu od Trga do Muzeja.

Prija mi i uređenje zgrade Kulturnog centra, koja sada zaslužuje da bude u komšiluku prelepe građevine Narodnog muzeja.

Naravno, i u vezi sa ovim postoje i drugačija mišljenja, jer u našim društveno političkim okolnostima sve je predmet kritike, pa čak i dobri potezi predstavnika vlasti.

Jednostavno,  politički protivnici i svi oni koji imaju drugačiji izbor prioriteta u lokalnoj infrastrukturi – apriori su protiv svega što uradi Opština.

Zapravo, naš politički život, i ne samo politički, i zasniva se na protivljenju.

Takva nam je nacionalna narav.

Bilo bi nezadovoljnih čak i kada bi naš grad, nekom čarolijom, preko noći postao savršen, tako da o tome ne treba trošiti reči.

Realno, centar grada je prioritet, jer u njemu, bar po malo, borave svi Palančani.

A u tom centru je i Delovođina zgrada – koja je godinama ruševina i ruglo na samom početku pešačke zone. Ako bismo fiksirali samo taj objekat stekao bi se utisak da smo u ratnoj zoni.

Pored toga što izgleda užasno, urušena zgrada predstavlja i opasnost za prolaznike.

Višegodišnji status kvo, navodi na zaključak da rešavanje ovog problema sprečavaju  imovinski odnosi i kulturno istorijski značaj zgrade.

Iz tih razloga, a pre svega finansijskih, kompletna restauracija zgrade (što bi bilo najbolje rešenje) nije moguća.

Jer da je moguća – verujem – već bi bila urađena.

U tom slučaju ovaj akutni problem može se rešiti samo savamalskim scenarijom – angažovanjem dežurnih rušitelja ili da citiram predsednika države – ”kompletnih idiota” – koji bi za dan/noć počistili čitav prostor.

Ako je ”prošlo” u Beogradu, ”proći” će i ovde.

U prilog tome ide i činjenica da je Delovođina zgrada u mnogo lošijem stanju nego što je bila Savamala.

U POSTOJEĆEM STANjU STVARI, a suprotno čak i sopstvenim životnim stavovima, u ovom slučaju zdušno predlažem tu opciju.

Jako je važno da se razumemo, POSTOJEĆE STANjE STVARI PODRAZUMEVA SVE ŠTO SE GODINAMA DEŠAVA ILI NE DEŠAVA U VEZI SA OVOM ZGRADOM, kao i posledice toga.

Da, zalažem se za princip Gordijevog čvora, jer se pokazalo da ne postoji normalno rešenje ovog problema.

Dakle, apelujem na lokalnu vlast da objekat ukloni pre nego što neko nastrada.

Razlog više je i negativni uticaj urušene zgrade na raspoloženje Palančana koji tuda prolaze, kao i gostiju našeg grada.

Siguran sam da bi opštinski pravnici i urbanisti pronašli realna rešenja za namirenje sadašnjih zakonskih vlasnika stambenog i poslovnog prostora u zgradi, imajući u vidu vrednost budućeg novog objekta na najvrednijoj lokaciji.

Pritom ne mislim na one vlasnike koji su do kvadrata u ovoj zgradi došli ”na mufte” i za bagatelu, a nije to teško na osnovu postojeće dokumentacije istražiti, utvrditi i regulisati ”ni po babu ni po stričevima”.

Ako se sve uradi kako treba, biće tu prilično novca i za opštinsku kasu, pa i za neku narednu investiciju.

Na primer, za sređivanje Zelene pijace.