”Примерак” политичара

Циљ сваког такмичења је победа. Утешну реченицу ”важно је учествовати” су смислили губитници.

Али заиста, да би се дошло до победе – мора се учествовати.

То је примењиво у сваком надметању, па и политичком. Политичка арена је место обрачуна више супротстављених страна, којима је циљ победа, односно освајање власти. Правила у том такмичењу су позната и заштићена законима, али и моралом учесника, и то је део у који се не уклапамо ми у Србији.

Варамо, крадемо и лажемо да би победили, а разлози за то леже у мотивима због којих учествујемо у политичком такмичењу. Ти мотиви су, код великог броја учесника, ближи криминалу него политици.

Наиме, веома заступљени ”примерак” политичара, који је настао крајем прошлог века на овим просторима, а ”усталио” се двехиљадитих, је заправо халапљива, бескрупулозна битанга, која хрли ка плену, односно моћи коју пружа власт, и народним парама које се зову буџет.

Волео бих да је другачије, али аргументи су немилосрдни.

Довољно је вратити филм и присетити се политичких богаташа (бивших државних функционера) насталих у тешким годинама, од којих су неки побегли ван фокуса јавности и уживају у украденим парама, већина прешла у ”пословне воде” где није било тешко умножити капитал улагањем ”првог украденог милиона”, док су поједини још увек активни у политичким водама.

Ништа мање зло нису ни поједини локални функционери, који су се опарили отимајући из оскудних провинцијских буџета.

На жалост, такав тип политичара је узор многима који се у Србији боре за власт.

Већину актуелних учесника у српском политичком животу, не импресионирају визионари и ствараоци, које смо имали у некој политичкој прошлости, него битанге које су се обогатиле крађом.

То видимо по понашању, образовању и култури ”политичке елите”, којој ”цури вода” од глади за привилегијама и новцем. Већина таквих ликова је, због значајнијег присуства у јавности видљивија у владајућим странкама, али их, по жудњи и нестрпљењу да се уфотеље (или поново уфотеље), препознајем и у супротном табору.

Српска политичка арена је окупирана људима чији потенцијали не обећавају реалан просперитет, већ континуитет манипулативног наратива, без стварних резултата.

И зато Србија, која одавно сваког дана у сваком погледу све више назадује, неће променити правац кретања све док не дође до коренитих промена у актуелној политичкој арени.

Једно од решење је комплетна смена генерација.

Друго – не бих да призивам.