ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

На трагу (пише: Дејан Црномарковић)

Тако, некако…

„Био је нико и ништа, сада је постао нико и нешто“, овако је Душко Радовић описао неке од учесника у друштвено политичком животу свог времена.
Такав је и данас профил ликова који нам загорчавају, и иначе, компликован живот на Балкану.
Ништа(ци) су одувек присутни у политичком сегменту јавног живота и са израженом потребом да буду доминантни.
Али, у овој причи ћу их заобићи, бар персонално.
Као што знате, пре тридесетак година рестартовали смо демократију, увели владавину народа и политичаре више не бира партијски врх, као у Душково време, већ народ.
Пуре демоцрацy!
Тако, некако…
Зар не?
А владавина народа је највиши ниво људских права и слобода и не би требало да буде – упитна.
Према вишедеценијском искуству које сам стицао учествујући и професионално пратећи изборе, народ увек гласа за себе, за сопствену копију у којој се препознаје.
У складу са изреком “исто се истом радује”.
Тако изабрани представници су права слика већине гласача.
Цопy-пасте!
Са друге стране мањина пословично звоца и изражава незадовољство – јер већина гласа за погрешне.
Мерећи према општим друштвеним вредностима, као што су образовање, биографија, васпитање, поштење и слично, критика мањине често је основана.
Али, узалудна.
Не производи ништа конкретно – осим критике.
Поуздано знам јер сам одувек (и својевољно) у мањини мањине, и требало ми је времена и искуства да ово схватим.
Требало је разумети да на изборима исто вреди глас, на пример, учесника Задруге и члана САНУ.
И требало је разумети да су фото-роботи нације Кемиш и Зорица, а не Гага и Милена.
Није то лак задатак и “усвајање” те истине траје и траје…
Баш траје!
И болуцка!
Али, тако почиње победа здравог разума над заблудама.
Тако се “зарађује” самопоштовање, а самопоштовање је друго име личне слободе.
Тако, некако…
Хм?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *