„Три гускетара“  

Да живимо у нормалној држави, недавну смену власти у Смедеревској Паланци сматрао бих правим новогодишњим поклоном грађанима.

Баш као да су Паланчани из Деда Мразове торбе добили зрачак оптимизма, јер су седам дугих месеци имали власт која се бавила искључиво – самозадовољавањем.

Тешко да је ико, ко је гласао за трилинг Симић, Милић, Вуковић, могао да претпостави да ће њиховим избором на највише функције у локалној самоуправи Паланка добити аутистичност, незнање, острашћеност и „буразерско“ кадровисање, као главна обележја владавине ове интересне групе, иза које је остало прегршт противзаконитих радњи које ће тек испливавати на површину.

Да… рекох, да живимо у нормалној држави, али ми живимо у Србији у којој глас разума најчешће „попије патос“, а истина се прекрива демагогијом.

Ипак, чак и у духу таквог размишљања, признајем, родила ми се НАДА.

***

Елем, месецима сам бежао од тастатуре и покушавао да „не видим“, шта раде, а тек шта све не раде, челници паланачке општине Симић, Милић и Вуковић, из разлога што су последња двојица моји школски другови (један од њих чак и пријатељ из детињства).

Јесте, подлегао сам успоменама.

И ћутао сам док су уништавали чак и добре ствари које су остале од претходника, јер су умислили да живот почиње од њих.

Прећутао сам и када су из незнања, политичке глупости и ничим изазване мржње покушавали да униште „Паланачке“ не знајући да смо надживели много паметније, способније и опасније ликове на власти.

Нисам коментарисао ни када су се као дивље племе острвили на поједине, додуше ретке, успешне руководиоце у јавном сектору.

Нисам се чак ни смејао глупости када је председник општине на једном од првих јавних наступа на терену „оптужио“ рупу на водоводној цеви,  од 17 сантиметара, као главни разлог за вишегодишње рестрикције у водоснабдевању.

Нисам се смејао – већ тада ми је све било кристално јасно.

Имали смо овде разне политичаре на власти, али никада овакве, који су због своје јавне неистрошености (анонимности) и пре свега популарности партијског лидера, тријумфално дошли до врха а онда експресно потонули дубље од дна.

Скоро невероватно је да ова три политичка залудњака („три гускетара“ како их је због бескрајних „шетњи“ око стола са гомилама папира назвао један њихов страначки колега), за седам месеци нису имали ниједну активност која би се могла назвати успешном.

Макар потез, цртицу, моменат који наговештава резултат у корист грађана Паланке.

Ништа!

Сви јавни наступи председника Општине и председника Скупштине општине, претходно усаглашени са мишљењем главног саветника, почињали би причом о инсистирању на законитом раду, општој беспарици, лоповима у туђим редовима, а потом би, гле чуда, у јавност цурело противзаконито расипање пара, кадровисање у корист рођака, кумова и комшија, терор над локалним медијима, неспособност да се решавају свакодневни проблеми у функционисању локалне самоуправе…

Врхунац њихове неспособности и незнања био је сукоб са радницима „Водовода“ и изазивање штрајка који је Паланчане оставио без воде, али такво злостављање грађана већ је виђено у време када је „из исте кухиње“ наређено да се граду искључи улична расвета.

Но не лези ВРАЖЕ, ових дана „три гускетара“ су завршила на политичком пању.

Полугу на гиљотини повукли су људи из њихове политичке групације, управо они који су их и поставили на највише функције.

Свануо је дан када су се смучили и својима, и то има посебну тежину и значај.

Мени је то знак да неко бар ПОКУШАВА да поправи ствари на овдашњој мочварној друштвено-политичкој сцени.

И ако је тако – а личи да јесте – ипак не очекујмо чуда.

Политика је то…

Kажу, вештина могућег.

Али од оних који су свој високи друштвено-политички ангажман започели чишћењем сопственог дворишта, са правом можемо да очекујемо да ће се позабавити и нашим.