Vrata nadolazećih vremena

Društvene mreže su mi pomogle da upotpunim sliku o nekim ljudima.

Tu sam, razne likove koje poznajem u realnom životu, upoznavao ponovo.

Zaista, u virtuelnom svetu pružena nam je prilika da, i bez direktnog kontakta, formiramo mišljenje o nekome.

Jer, sve je u ponudi.

Pravi je to vašar razmišljanja, karaktera, naravi i vaspitanja.

„Od Silvane do Nirvane.“

I zato, upravo tu, vidimo ono što nam, često, nije ni blizu u realnosti.

Zapravo, broj ljudi koje „srećemo“ na mrežama je višestruko veći nego u „stvarnom“ životu. 

U mom slučaju, na privatnim i poslovnim profilima i stranicama, radi se o hiljadama prijatelja, drugara, poznanika, a najviše onih sa kojima se ne družim, ili ih i ne poznajem.

Prihvatam sve koji se ponude, a retko, zaista retko, odstranim nekoga.

Da, učinio sam to, kada mi je prijatelj razotkrio nekakve „lažne profile“ (stranačke botove), sa kojih se plasiraju baljezgarije, i utvrdio da ih ima i na mojim listama.

***

A kad sam već u toj temi, treba da ostane zapisano, agresivni „lažnjaci“ su počeli masovnije da se pojavljuju na društvenim mrežama tek pre nekoliko godina i to kao sredstvo za obračun političkih gubitnika sa „uspešnijima od sebe“.

Zapravo, enormno povećanje broja političkih aktivista (članova) dovelo je do ukrštanja ličnih interesa i proizvelo neprirodne tvorevine, koje su se prikazale uglavnom na društvenoj mreži fejsbuk. Pojedine su i nalik čoveku, ali bez elementarnih ljudskih osobina. Načini njihovog delanja na mrežama su vređanje, pretnje, plasiranje laži i uznemiravanje javnosti, a jedini cilj im je da preuzmu pozicije svojih „meta“ i zamišljeni priliv u njihov buđelar.

Ove tvorevine imaju svoj oblik i u realnosti, drugačijeg izgleda i imena, i nešto sluzavijeg sastava. 

***

Elem, jednostavnim uvidom u ono što moji fejbuk, instagram i tviter saplemenici objavljuju na svojim profilima društvenih mreža zaključujem da je, među njima, najviše opuštenih i neutralnih, koji „niti vedre niti oblače“. Tu su, jer im prija.

Tridesetak procenata bih mogao da svrstam u kategoriju „ljudi sa stavom o svemu i svačemu“, i oni su mi najzanimljiviji.

A ostatak su, mekši ili tvrđi, kritizeri, mrzitelji i sve prisutniji poltroni.

Mnoge zavara ušuškanost u sobi pored tastature i zaborave da ih samo klik deli od javnosti.

Pojedine ohrabruju opijati, pa nas je nedavno na fejsbuku zabavio jedan „razočarani član“ koji je pomešao svoj pravi i lažni profil i – pretpostavljate šta se dogodilo. Smejali su mu se i veći mamlazi od njega -mada ne postoji mnogo takvih – iako stvar uopšte nije smešna jer razotkriva potencijalnog monstruma.

Nekima zaista ne manjka inspiracija za gluposti.

A neki su, prosto rečeno, sklepani od lošeg materijala.

Generalno, postajemo svet usamljenih, siromašnih duša.

Da se ne foliram, mnogo je, bre, i budala.

Nisu „nikle“ same, neko ih je „posejao i zalivao“.

Možda je oduvek bilo tako, ali nije bilo u ovolikoj meri vidljivo, pre pojave društvenih mreža.

Strepim da će njihova ruka otvarati vrata nadolazećih vremena.

Jer, sve su tiši – normalni.