ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

На трагу (пише: Дејан Црномарковић)

Врата надолазећих времена

Друштвене мреже су ми помогле да употпуним слику о неким људима.

Ту сам, разне ликове које познајем у реалном животу, упознавао поново.

Заиста, у виртуелном свету пружена нам је прилика да, и без директног контакта, формирамо мишљење о некоме.

Јер, све је у понуди.

Прави је то вашар размишљања, карактера, нарави и васпитања.

„Од Силване до Нирване.“

И зато, управо ту, видимо оно што нам, често, није ни близу у реалности.

Заправо, број људи које „срећемо“ на мрежама је вишеструко већи него у „стварном“ животу. 

У мом случају, на приватним и пословним профилима и страницама, ради се о хиљадама пријатеља, другара, познаника, а највише оних са којима се не дружим, или их и не познајем.

Прихватам све који се понуде, а ретко, заиста ретко, одстраним некога.

Да, учинио сам то, када ми је пријатељ разоткрио некакве „лажне профиле“ (страначке ботове), са којих се пласирају баљезгарије, и утврдио да их има и на мојим листама.

***

А кад сам већ у тој теми, треба да остане записано, агресивни „лажњаци“ су почели масовније да се појављују на друштвеним мрежама тек пре неколико година и то као средство за обрачун политичких губитника са „успешнијима од себе“.

Заправо, енормно повећање броја политичких активиста (чланова) довело је до укрштања личних интереса и произвело неприродне творевине, које су се приказале углавном на друштвеној мрежи фејсбук. Поједине су и налик човеку, али без елементарних људских особина. Начини њиховог делања на мрежама су вређање, претње, пласирање лажи и узнемиравање јавности, а једини циљ им је да преузму позиције својих „мета“ и замишљени прилив у њихов буђелар.

Ове творевине имају свој облик и у реалности, другачијег изгледа и имена, и нешто слузавијег састава. 

***

Елем, једноставним увидом у оно што моји фејбук, инстаграм и твитер саплеменици објављују на својим профилима друштвених мрежа закључујем да је, међу њима, највише опуштених и неутралних, који „нити ведре нити облаче“. Ту су, јер им прија.

Тридесетак процената бих могао да сврстам у категорију „људи са ставом о свему и свачему“, и они су ми најзанимљивији.

А остатак су, мекши или тврђи, критизери, мрзитељи и све присутнији полтрони.

Многе завара ушушканост у соби поред тастатуре и забораве да их само клик дели од јавности.

Поједине охрабрују опијати, па нас је недавно на фејсбуку забавио један „разочарани члан“ који је помешао свој прави и лажни профил и – претпостављате шта се догодило. Смејали су му се и већи мамлази од њега -мада не постоји много таквих – иако ствар уопште није смешна јер разоткрива потенцијалног монструма.

Некима заиста не мањка инспирација за глупости.

А неки су, просто речено, склепани од лошег материјала.

Генерално, постајемо свет усамљених, сиромашних душа.

Да се не фолирам, много је, бре, и будала.

Нису „никле“ саме, неко их је „посејао и заливао“.

Можда је одувек било тако, али није било у оволикој мери видљиво, пре појаве друштвених мрежа.

Стрепим да ће њихова рука отварати врата надолазећих времена.

Јер, све су тиши – нормални.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *