Pisma čitalaca: DR GORANU BOGDANOVIĆU DIREKTORU OB „STEFAN VISOKI“  

Prva naučno organizovana zdravstvena zaštita stanovništva Srbije ustanovljena je odlukom nepismenog kneza Miloša Obrenovića, Ukazom iz 1836. godine i poznata je kao Soldatski spitalj. Nepismeni knez je shvatao važnost zdravstvene zaštite naroda.

Gospodine Bogdanoviću, nadam se da se slažemo da je naučno organizovana zaštita naroda od prvorazrednog značaja, jer su i ljudi u prvoj egipatskoj dinastiji pre 4.800 godina shvatali da je najviši cilj bio dobro zdravstvo i ostvarivanje pravde kao preduslov za zdravo društvo.

I sad zamislite, g. Bogdanoviću, nekog direktora poljoprivredne zadruge iz „Prazogrnaca“ koji, čim dođe na vlast, odmah smeni i premesti na niža radna mesta sve kreativne, slobodoumne i veće stručnjake, i okruži se poltronima.

Očekivalo se g. Bogdanoviću, da ćeš imati elitistički stil i žudnju da okupiš elitu palanačkog zdravstva, najiskusnije lekare, umetnike u svojim specijalnostima i da napraviš strategiju za budućnost. Ti nisi predsednik kućnog saveta već direktor bolnice koja brine za zdravlje preko 120.000 ljudi.

Zbog odnosa prema najvećim lekarima naše bolnice ja moram da ti kažem, zbog pretpostavke da ne znaš šta radiš („oprosti mu Bože“), da je pored ostalih uvaženih stručnjaka i specijalista dr Snežana Pavlović Bajović neuropsihijatar i psihoterapeut, doajen palanačkog zdravstva, edukator, organizator prelepih predavanja, motorička snaga Odbora za borbu protiv bolesti zavisnosti, stručni konsultant pozorišta, poznavalac lepih umetnosti, čitač knjiga….

Dr Snežana je kao čovek uvek pozitivna, šarmantna, nasmejana i spremna da pomogne…. Hipersocijalizovana osoba, kao što je dr Snežana, je voljena i poštovana u svim kulturnim krugovima, i van Palanke i Plane.

Gospodine Bogdanoviću, tvojom odlukom da doktoricu Snežu ubaciš u tunel (prizemlje desno, gde su sve ordinacije, neurologija, hirurgija, infektivno, gde nema prirodnog svetla, dotoka čistog vazduha, ima mirisa mokrih čvorova iz toaleta i mirisa većine pacijenata, o vodi za piće da i ne govorimo) sebe si odveo u pećinu (Platon – „Država“ – 4. vek p.n.e ). Ali tunel na kraju uvek ima svetlo, a iz tvoje pećine nema izlaza.

Biciklista sam, a u biciklizmu ima puno povreda na nivou ogrebotina, razderotina, pa i na glavi, ali molim ljude iz Hitne pomoći, ako kolabiram na ulici, da me ne vode kod g. Bogdanovića. Ljudi iz Hitne mogu da pomisle da je teža povreda i da me nose na neurologiju… Molim Vas ne činite ništa, ostavite me tu gde me nađete, pomoć od dr Bogdanovića mi ne treba.

Nebojša Mihajilović Bojan

Prvog srpskog ustanka 7, Smederevska Palanka