Писма редакцији: ПОКУШАЈ РУКОВОДСТВА ДИС-А ДА МЕ СЕ РЕШИ… (4)

Руководство компаније ДИС креће у перфидни обрачун са мном., пошто саслушавање и претње нису дали резултат и нисам прихватио споразумни раскид уговора прелазе на план „Б“.

Следећег дана ме распоређују на радно место касира иако то није моје радно место. Нисам смео да одбијем, јер би у супротном био оптужен да одбијам послове и радне задатке. У току радног времена на каси се појавио купац који је имао робу у затвореним оригинал упакованим картонским кутијама, које сам откуцао као и другу робу коју је имао. Док је потрошач још био на каси и завршио рачун долази обезбеђење. Отвара кутију, вади пар чоколада „Милка“ спакованих на дну кутије у којој се налази тестенина. Повишеним тоном се обраћа купцу „Знаш ли шта има у кутији?“ на шта му купац одговара потврдно. Одводе купца а ја настављам са радом. Садржај кутије није извађен на лицу места односно каси и ја нисам видео њен садржај осим пар чоколада. Позван сам у канцеларију, на столу је била роба која је наводно била покрадена. Наводно покрадене робе је било толико да би била спакована у најмање десет кутија а можда и више. Ту настаје изрежирана драма, роба се слика са свих страна а мени се постављају груба и оптужујућа питања. На питање да ли сам у „дилу“ с купцем одговарам да га не познајем и да позову милицију да саслушају купца и мене. На то добијам одговор да је купац-лопов нестао у непознатом правцу. Добијам писмено упозорење пред отказ уговора о раду. У упозорењу стоји да је служба обезбеђења преко видео надзора пратила сумњиво лице, које је ушло у објекат и примећују да то лице ставља разну робу у кутију на дно и не спречавају га у томе. Поставио сам питање „Како је сумњиво лице могло да оригинал запакује кутије са селотејп траком и да скине зујалицу с флаше вискија?“, за то је потребан алат који стоји на каси. На сва моја питања нисам добио одговор а када сам их упитао где је лопов, ко је тај лопов и због чега нису звали полицију, с обзиром да је у питању озбиљна и велика крађа, нико није имао одговор.

Пракса је да се зове полиција када дође до крађе и прави записник што у овом случају није урађено.

Завршило се на упозорењу, нисам добио отказ, а касније сам сазнао од колега да им је то пракса, кад неком желе да дају отказ наместе крађу и лопова. О целом овом догађају , обавестио сам генералног директора ДИС-а , мејлом и писмом са повратницом.

Наравно да одговора није било.

Ивица Костић

(аутор је председник Самосталног синдиката у компанији ДИС)