Pisma redakciji: POKUŠAJ RUKOVODSTVA DIS-A DA ME SE REŠI… (4)

Rukovodstvo kompanije DIS kreće u perfidni obračun sa mnom., pošto saslušavanje i pretnje nisu dali rezultat i nisam prihvatio sporazumni raskid ugovora prelaze na plan „B“.

Sledećeg dana me raspoređuju na radno mesto kasira iako to nije moje radno mesto. Nisam smeo da odbijem, jer bi u suprotnom bio optužen da odbijam poslove i radne zadatke. U toku radnog vremena na kasi se pojavio kupac koji je imao robu u zatvorenim original upakovanim kartonskim kutijama, koje sam otkucao kao i drugu robu koju je imao. Dok je potrošač još bio na kasi i završio račun dolazi obezbeđenje. Otvara kutiju, vadi par čokolada „Milka“ spakovanih na dnu kutije u kojoj se nalazi testenina. Povišenim tonom se obraća kupcu „Znaš li šta ima u kutiji?“ na šta mu kupac odgovara potvrdno. Odvode kupca a ja nastavljam sa radom. Sadržaj kutije nije izvađen na licu mesta odnosno kasi i ja nisam video njen sadržaj osim par čokolada. Pozvan sam u kancelariju, na stolu je bila roba koja je navodno bila pokradena. Navodno pokradene robe je bilo toliko da bi bila spakovana u najmanje deset kutija a možda i više. Tu nastaje izrežirana drama, roba se slika sa svih strana a meni se postavljaju gruba i optužujuća pitanja. Na pitanje da li sam u „dilu“ s kupcem odgovaram da ga ne poznajem i da pozovu miliciju da saslušaju kupca i mene. Na to dobijam odgovor da je kupac-lopov nestao u nepoznatom pravcu. Dobijam pismeno upozorenje pred otkaz ugovora o radu. U upozorenju stoji da je služba obezbeđenja preko video nadzora pratila sumnjivo lice, koje je ušlo u objekat i primećuju da to lice stavlja raznu robu u kutiju na dno i ne sprečavaju ga u tome. Postavio sam pitanje „Kako je sumnjivo lice moglo da original zapakuje kutije sa selotejp trakom i da skine zujalicu s flaše viskija?“, za to je potreban alat koji stoji na kasi. Na sva moja pitanja nisam dobio odgovor a kada sam ih upitao gde je lopov, ko je taj lopov i zbog čega nisu zvali policiju, s obzirom da je u pitanju ozbiljna i velika krađa, niko nije imao odgovor.

Praksa je da se zove policija kada dođe do krađe i pravi zapisnik što u ovom slučaju nije urađeno.

Završilo se na upozorenju, nisam dobio otkaz, a kasnije sam saznao od kolega da im je to praksa, kad nekom žele da daju otkaz nameste krađu i lopova. O celom ovom događaju , obavestio sam generalnog direktora DIS-a , mejlom i pismom sa povratnicom.

Naravno da odgovora nije bilo.

Ivica Kostić

(autor je predsednik Samostalnog sindikata u kompaniji DIS)