„Паланачке“ представљају Покрет „Пет до дванаест“: ИНТЕРЕС НАМ ЈЕ НАШЕ ДВОРИШТЕ

– Нас ће Република да препозна, и ми ћемо да добијемо оно што нам законски припада, а издејствоваћемо и додатна средства на основу добрих пројеката – истиче проф. Др Бошко Војновић

Покрет „Пет до дванаест“, недавно основан у Смедеревској Паланци, разликује се од општинских одбора политичких странака и других политички оријентисаних удружења грађана по томе што нема лидера. Из тог разлога, разговор о разлозима за оснивање, циљевима и задацима овог покрета нисмо могли да обавимо са једним човеком, него са члановима тима, који руководи овом организацијом.

Паланачке: Шта су политички циљеви, због којих је основан покрет „Пет до дванаест“?

Др Срђан Савић: Сам назив нашег покрета говори нам да је дошло крајње време да се у нашој општини десе неке промене, које ће омогућити боље услове за живот. Чланови нашег покрета су часни и поштени људи, остварени у својим професијама, који не зависе од бављења политиком. Основни циљ је идеја да о нашим, локалним проблемима, треба да одлучују грађани ове општине, а не централе политичких партија из Београда. Лидери странака овде дођу током изборне кампање, и више се никада не појаве, а остајемо ми, са нашим дневним проблемима, Многе значајне инвестиције, које би допринеле оживљавању привреде у овом граду, стопирали су у Београду управо функционери неких политичких партија. Ми ћемо покушати да, насупрот томе, у овај град унесемо што више инвестиција. Желимо да се млади, када заврше студије,  враћају у ову средину, да раде и стварају своје породице.

Паланачке: Рекли сте да се од политичких партија разликујете по томе што нисте у обавези да слушате централе у Београду. Како креирате свој програм, односно на који начин долазите до сазнања шта је житељима наше општине најпотребније?

Драган Никодијевић: Ми смо са грађанима у свакодневном контакту. Преко послова које обављамо, али и у директним контактима. Ми немамо хијерахију, и зато не морамо никога да слушамо, осим људе који овде живе, и који имају сличне проблеме као и ми. Не морамо, дакле, да извршавамо налоге за које и сами знамо да нису у интересу локалне заједнице.

Паланачке: Имате ли програм када је у питању борба за женска права?

Мирослава Петровић: Ми смо били недавно на једном састанку са грађанима, у Баничини, коме је присуствовало и  доста припадница лепшег пола. Наравно да ћемо да оснујемо актив жена.

Паланачке: Шта су највећи проблеми становништва које живи на селу?

Мирослава Петровић: Проблеми житеља Баничине, са којима смо разговарали, највише се тичу здравства. Али има тамо и других проблема. У ствари, свако село је специфично, и ми желимо да се информишемо шта ћемо сутра, када дођемо на власт, да учинимо, како би развој наше општине био равномеран.

Драган Никодијевић: Не треба губити из вида да су села окосница Смедеревске Паланке, да тамо живи више од половине становништва. Ми смо се овде консензусом договорили да кренемо од села, да се најпре непосредно упознамо са проблемима које имају  њихови житељи. Били смо у Баничини, Кусатку, Голобоку, ускоро идемо у Азању и Селевац, и тако редом.

Паланачке: Реализација сваког програма подразумева обезбеђивање финансијских средстава. Знамо да наша општина већ годинама има проблем за финансијама. Како је могуће остваривање ваших амбициозних програмских циљева у таквим условима?

Проф. др Бошко Војновић: Пре свега треба да дођемо до стварних чињеница. Уназад неколико година добијали смо контрадикторне извештаје о задужености општине. Имали смо податак да је то 650 милиона, па 950 милиона, па милијарду и шесто педесет, тако да на крају више не знамо износ ових дугова. Што се тиче пуњена буџета, наш буџет уопште није мали. Само је потребно њиме лепо рапослагати. Треба радити на најбољи начин, и он може да покрије трошкове. Проблем су, наравно, створени дугови. Рецидиви прошлости. Проблем је и број запослених. Ево, сада кажу да нема вишка. Па то је просто невероватно. Исто тако, познат је податак да у нашој општини нема ни једног правног субјекта, корисника буџета, коме рачун није у блокади. А и сама општина је око 1.000 дана у блокади. Сад се наравно поставља питање – како доћи до пара? Треба направити репрограме. Истовремено, стање инфраструктуре у граду је веома лоше. Погледајте какве су улице. Ми имамо сиже економског програма, и он се углавном односи на развој пољопривреде. Ангажоваћемо и пољопривредне стручњаке, да испитају на терену, на пример, шта је најбоље да се узгаја на неком подручју, да се покрене производња, и да покушамо да се организује пласман наших пољопривредних производа. Пољопривредницима је пласман потребнији од донација и субвенција. Исто тако, осим побољшања здравствених услуга, у домену онога што је у ингеренцији општине, треба да радимо и на развоју образовања. Нарочито када је реч о високошколској установи у области пољопривреде, која је у Паланци однедавно присутна. У претходне три године обезбеђено је око 120 буџетских места за децу из нашег окружења која студирају у тој високој пољопривредној школи. Уштеда је око 10 милиона динара. Ја не знам да ли је ико донео такву донацију у нашу општину. Захваљујући сарадњи са високошколским установама, обезбеђено је стотину школских столица и клупа за Паланачку гимназију, у којој се одвија настава поменуте високе школе.

Паланачке: Другим речима, могуће је ревитализовати буџет и независно од такозване партијске вертикале, партијског саображавања локалног руководства централној републичкој власти?

Проф. др Бошко Војновић: Наравно да је могуће. Али једно не искључује друго. Ако ми, као покрет,  не припадамо ни једној партији, то не значи да морамо да имамо лош однос са Републиком. Нас ће Република да препозна, и ми ћемо да добијемо оно што нам законски припада, а издејствоваћемо и додатна средства на основу добрих пројеката. Исто тако, домаћинским и рационалним пословањем, овде у локалној самоуправи, може много да се уштеди, Могао бих да наведем примере да су десетине, ако не и стотине милона динара – бачене, али то остављам за неку другу прилику.

Мирослава Петровић: Да допуним Бошка. Не значи да локална власт мора да буде истих партијских боја као и власт у Републици. Могу се добити донације и помоћ, а донације Дому здравља у Паланци у висини од 120 хиљада евра о томе најбоље сведоче. Важно је ко са локала у Београду бије битку за донације.

Паланачке: У вашем покрету има некадашњих чланова СНС-а. Какав је ваш однос са том странком?

Ђорђе Мајсторовић: Све што се десило СНС-у у Паланци, Бошко Војиновић и ја смо предвиђали да ће да се догоди. Знали смо да тадем Богдановић-Нектаријевић води локални СНС у пропаст. Али није сада ствар у томе што су њих двојица отишли, већ што тамо и даље седе људи који су кројили капу, заједно са Нектаријевићем и Богдановићем. Нама су нудили да се вратимо у Општински одбор, али ми смо то одбили. Разлика између нас и ових људи је у томе што се ми залажемо за интерес наше општине, док је њима у првом плану лични интерес. Када су ми нудили да се вратим рекао сам – када оде 95 посто из тог Општинског одбора, могу да размислим. Има ту људи који су 2012. одмах ушли у власт, и одмах запоставили своје чланство. Њима је било важно да заузму по две-три функције. Хватају се везе са кординаторима и врхом странке, а не иде се на то да база бира своје представнике, кога народ хоће, а не кога они горе поставе. Ево, пример нашег посланика. Зар је поштено то што је он за четири месеца добио место посланика. Нека каже шта је урадио за Паланку. А знамо и каква нам је власт у протеклих осам година. Ми нећемо да у нашем покрету радимо на квантитету, него на квалитету. Да народ препозна да су овде људи који хоће нешто да ураде. Ово је последњи трзај да се окупимо,  јер ако и ми изиграмо народ, следеће групе грађана више неће проћи. Народ више не зна где ће, али ми ћемо да молимо да изађу на изборе. Људи су огорчени, на све странке. Свака част Вучићу, он ће највише да допринесе броју гласова Напредњака у Паланци. Ја ћу на републичким изборима да гласам за Вучића и СНС, а овде ћу да радим против њих.

Паланачке: После избора, са ким ћете да склапате постизборне савезе и коалиције?

Др Милан Бркић: Сврха бављења политиком је улазак у власт. У том смислу, Покрет „Пет до дванаест“ нема никакве предиспозиције. Свако ко буде расположен да макар део идеја које ми промовишемо спроведе у дело је добродошао као партнер. Наравно да је наш циљ да на наредним изборима освојимо што већи број мандата, јер ће то значити да имамо довољно снаге да све наше идеје преточимо у дело. Уколико то не буде тако, урадићемо све што буде било могуће, и што нам буде дозвољавао број мандата које освојимо, да ово о чему су моји претходници говорили реализујемо. Ја чак мислим да људи који су тренутно у власти схватају да се дошло у ситуацију из које је тешко наћи излаз. Да схватају да ово што је до сада рађено није добро. И тренутно владајућа коалиција у овој општини је свесна чињенице да нешто мора да се промени у раду локалне самоуправе. Светска економска криза је са добраном задршком стигла и у Србију, и мислим да је већ свима јасно да уколико се не узмемо у памет, да се не може даље. И још нешто. Ја сам и даље члан Српске напредне странке. Ја сам се у СНС учланио пре две и по године. Тада сам изјавио да је Српска напредна странка прерасла страначке оквире и да је постала покрет. И она је то заиста била у неком тренутку, једина нада да нешто може да се промени у држави Србији. На жалост, када је у питању локал, СНС није оправдала та очекивања, и ја сам те две и по године посматрао унутрашња превирања, и борбу општинског одбора са самим собом. На републичком нивоу је једна, а на локалном друга прича. А то истовремено значи да и чланови других странака, који сматрају да на локалу немају адекватно руководство, или подршку за идеје које имају, могу да се прикључе Покрету „Пет до дванаест“, јер немамо аверзију према члановима било које партије. Ми хоћемо да окупимо људе којима је интерес локална самоуправа, наше двориште.

Др Срђан Савић: Само да допуним колегу Бркића, поједини одборници из разних партија су приступили Одборничкој групи „Пет до дванаест“ која је формирана у Скупштини општине, зато што су постали свесни потребе промене курса. Житељи наше општине преко наше Одборничке групе могу да изнесу своје проблеме и постављају питања. Наша Одборничка група ће да изнесе све те проблеме и постави одборничка питања, на која грађани очекују одговоре. А могу и да дођу у нашу канцеларију, која се налази у улици 10. октобра, у бившим проторијама Ауто-школе.

В.Ђ.

ЂОРЂЕ МАЈСТОРОВИЋ О „СЛУЧАЈУ БОГДАНОВИЋ“

Својевремeно,  Мирослава Петровић, Бошко Војиновић и ја, тада чланови Општинског одбора СНС, нисмо подржали кандидатуру Богдановића за директора Болнице. Ми смо желели да се овај предлог врати на Савет за здравство, да 15 лекара и 20 сестара изаберу ко ће да им буде директор. А не да о томе одлучујемо ми у Општинском одбору, који не знамо ништа о Болници. Али, извршен је притисак, од господина Симића на чланове Општинског одбора, који се сада кају. Један од њих је и Ђурђевић из Азање. Први је Симић рекао да човек ван Болнице треба да буде директор. Знао сам их добро, и знао сам шта нам се спрема. Знао сам Богдановићев квалитет. Да је то пропаст за Паланку. У Болници имамо шест стотина запослених, пута три, то је 1.800. Е, толико је гласова због њега изгубила Српска напредна странка у Паланци. То је огледало, по томе видимо како ће ови следећи ако дођу на власт да се понашају. Исто као Богдановић. Ови који су сада у врху СНС провели су са Богдановићем грдне вечери, и с њим и Нектаријевићем су разрађивали ту политику.

Имали смо одличне људе да их кандидујемо за важна места, али нисмо могли јер је Нектаријевић довео своје људе из Београда. Као што је довео саветника у Болницу, који је махер за финансије тако што када три пута премести паре, нико не може да им уђе у траг. Ако је он стварно стручњак, зашто је дошао у Паланку да ради за 100 хиљада, зашто није остао у Београду и нашао посао за 150 хиљада динара? То је огледало Српске напредне странке у Смедеревској Паланци.