Praznični intervju sa Slavoljubom Đurićem, predsednikom Skupštine opštine

Palanačke: Na početku, moramo da postavimo standardno novinarsko pitanje: kako ocenjujete rad Skupštine opštine u prethodnom jednogodišnjem periodu?

Đurić: Ove godine održano je više od 20 sednica Skupštine opštine. Sednice SO ne traju dugo, što znači da su dobro pripremljene, a da je materijal  koji se dostavlja odbornicima jasan i precizan. Skupština je radila u dobrim uslovima. Bilo je praktičnih i konkretnih predloga, i od strane odbornika vladajuće većine, i od predstavnika opozicije. Svi korektni predlozi su prihvatani, nezavisno od toga ko je predlagač. Sačuvali smo sklad u funkcionisanju Skupštine opštine, što otvara mogućnost da i u narednoj godini zacrtane programe sprovedemo. Iskreno, zadovoljan sam načinom na koji je funkcionisala lokalne samouprave u 2013. godini.

Palanačke: Primedbe od strane odbornika Srpske napredne stranke uglavnom se odnose na rad javnih preduzeća.

Đurić: Mi živimo u Srbiji. Sudbina koja zadesi našu državu, zadesi i našu opštinu. Javna preduzeća su predmet ozbiljnih diskusija i u republičkom parlamentu. Dakle, nije slučajno što je to tema i u lokalnoj skupštini.  Zakon je ograničio sredstva, subvencije, kojima je do sada pomagano javnim preduzećima. Kod nas, recimo u Vodovodu, imamo situaciju da je infrastruktura potpuno zastarela, i zbog toga su gubici u vodosnabdevanju, usled curenja cevovoda, oko 60 procenata proizvedene vode. To su problemi koje sama firma ne može da otkloni. Tu mora da pomogne lokalna samouprava. Naša javna preduzeća nisu  potpuno osposobljena da samostalno funkcionišu, i njima će, i u bliskoj budućnosti, biti potrebne finansijske injekcije od strane opštine. Kada je reč o Javnom preduzeću „Palanka servis“, zakonski propisi nas obavezuju na određen broj zaposlenih. To važi i za druga javna preduzeća, pa i za samu opštinsku upravu. Suočeni sa ovim ograničenjem, trudili smo se da što manje ljudi ostane bez posla, i zato smo se odlučili da smanjimo zarade za 10 procenata, da tu tranzicionu muku podnesemo svi zajedno. Najviše će podneti zaposleni u lokalnoj samoupravi, gde su zarade prosečno umanjene za 20 procenata.

Palanačke: Drugim rečima, kako ste jednom prilikom rekli: nema viška radnika, već manjka posla.

Đurić: Upravo tako. Celu 2014. godinu posvetićemo tome da se ljudi uposle, da bolje iskoristimo postojeće resurse.

Palanačke: Ima kritika i na budžet opštine za 2014.

Đurić: Mislim da će usvojeni budžet moći da se realizuje, i da nije preambiciozan.

Palanačke: U našoj opštini, međutim, ima i mnogo nezaposlenih. Naredne dve godine zabranjeno je zapošljavanje u javnom sektoru. Čemu brojni nezaposleni mogu da se nadaju?

Đurić: Lokalna samouprava će pokušati da doprinese otvaranju novih radnih mesta. Međutim, naši građani moraće da imaju aktivniju ulogu u pronalaženju posla. Ne treba da očekuju da isključivo lokalna zajednica brine o njihovom zaposlenju. Naravno, mi ćemo se truditi da tokom naredne godine obezbedimo što je moguće više posla na teritoriji naše opštine, odnosno da privučemo što više investicija. Imamo nekoliko spremnih projekata, kojima ćemo konkurisati, ukoliko nam budu dostupni pristupni fondovi Evropske Unije. Sa druge strane, već smo konkurisali projektom komasacije poljoprivrednog zemljišta , a naredne godine konkurisaćemo za sredstva za navodnjavanje poljoprivrednih površina. Na ovaj način obezbedićemo radna mesta i u poljoprivredi. Mnogo stvari, u tom pravcu, već smo uradili ove godine. Otvoreno je istureno odeljenje visoke poljoprivredne škole, koju je upisalo već 60 studenata. Na taj način biće edukovan kadar za razvoj poljoprivrede.

Palanačke: Posle političkih turbulencija prošle godine, 2013. je protekla, kada je reč o lokalnoj samoupravi, u znaku političke stabilnosti. Da li će se ova stabilnost održati i ubuduće? Očekujete li, eventualno, prevremene lokalne izbore?

Đurić: Odgovor na prvi deo pitanja pružaju sednice Skupštine opštine. Od trideset do četrdeset odbornika redovno glasa za predloge odluka koje Skupština donosi. Prema tome, ovde se radi ne samo o vladajućoj većini, nego o dvotrećinskoj većini. Mnoge odluke donose se jednoglasno. Prema tome, u ovom trenutku ja ne vidim nagoveštaj bilo kakvih promena. A što se tiče izbora, oni su na svake četiri godine. Skupština opštine može biti raspuštena ukoliko ne zaseda najmanje jednom u tri meseca, ili ako ne ostvaruje zakonom propisane obaveze, a mi redovno radimo, i uredno izvršavamo sve obaveze. Ne vidim, dakle, ni jedan razlog za raspisivanje vanrednih izbora na području naše opštine.

Palanačke: Vratimo se na neposredno funkcionisanje opštine. Dokle se dospelo u nastojanjima da naša opština dobije izlaz na auto-put?

Đurić: Bez obzira na to što se mi već više od jedne decenije bavimo ovim pitanjem, na žalost, tek pre godinu i po dana je usvojen prostorni plan auto-puta Beograd-Niš, i ucrtana izlazna petlja kod  Lozovičke česme.  Usvajanjem prostornog plana auto-puta Beograd-Niš stvara se mogućnost za otvaranje ovog izlaza, ali moraćemo da sačekamo narednu godinu i vidimo kojim će putem ići Srbija, kada je reč o regionalizaciji. Moguće su tri vrste regionalizacije Srbije. Jedna od njih je ova po kojoj sada regioni funkcionišu, i to je politička regionalizacija. Moguća je i praktična, administrativna regionalizacija, koja u Srbiji do sada nije zaživela. Treći vid regionalizacije je privredna regionalizacija. U jednom dokumentu, koji je izradila Vlada Srbije još pre nekoliko godina, opština Palanka pripada privrednom regionalnom centru Beograda. U ovoj varijanti, izlaz na auto-put bi bio strategija regiona.

Palanačke: Dolaze nam praznici. Vreme je za prazničnu poruku.

Đurić: Ja bih našim građanima poručio da mnogo više vremena, pažnje, energije i znanja usmere u pravcu osiguranja sopstvene egzistencije. Da pronađu neko zanimanje, da započnu neki posao. Na svom poljoprivrednom gazdinstvu, u svojoj kući, ili u svojoj radnji. Zajednica će da na sebe preuzme ono što može, da dovođenjem investitora, i otvaranjem novih radnih mesta, određen broj ljudi zbrine.  Međutim, vreme u kome živimo traži od svakog pojedinca da sam pronađe svoje mesto. Vreme kada je neko drugi mislio o nama je prošlo. Pred nama je vreme u kom će svako morati da se snađe, da ima ključnu ulogu u oblikovanju svoga života, a lokalna zajednica će imati zadatak da obezbedi bolje uslove za ovo oblikovanje i snalaženje.