ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Политика

Празнични интервју са Славољубом Ђурићем, председником Скупштине општине

3Паланачке: На почетку, морамо да поставимо стандардно новинарско питање: како оцењујете рад Скупштине општине у претходном једногодишњем периоду?

Ђурић: Ове године одржано је више од 20 седница Скупштине општине. Седнице СО не трају дуго, што значи да су добро припремљене, а да је материјал  који се доставља одборницима јасан и прецизан. Скупштина је радила у добрим условима. Било је практичних и конкретних предлога, и од стране одборника владајуће већине, и од представника опозиције. Сви коректни предлози су прихватани, независно од тога ко је предлагач. Сачували смо склад у функционисању Скупштине општине, што отвара могућност да и у наредној години зацртане програме спроведемо. Искрено, задовољан сам начином на који је функционисала локaлне самоуправе у 2013. години.

Паланачке: Примедбе од стране одборника Српске напредне странке углавном се односе на рад јавних предузећа.

Ђурић: Ми живимо у Србији. Судбина која задеси нашу државу, задеси и нашу општину. Јавна предузећа су предмет озбиљних дискусија и у републичком парламенту. Дакле, није случајно што је то тема и у локалној скупштини.  Закон је ограничио средства, субвенције, којима је до сада помагано јавним предузећима. Код нас, рецимо у Водоводу, имамо ситуацију да је инфраструктура потпуно застарела, и због тога су губици у водоснабдевању, услед цурења цевовода, око 60 процената произведене воде. То су проблеми које сама фирма не може да отклони. Ту мора да помогне локална самоуправа. Наша јавна предузећа нису  потпуно оспособљена да самостално функционишу, и њима ће, и у блиској будућности, бити потребне финансијске инјекције од стране општине. Када је реч о Јавном предузећу „Паланка сервис“, законски прописи нас обавезују на одређен број запослених. То важи и за друга јавна предузећа, па и за саму општинску управу. Суочени са овим ограничењем, трудили смо се да што мање људи остане без посла, и зато смо се одлучили да смањимо зараде за 10 процената, да ту транзициону муку поднесемо сви заједно. Највише ће поднети запослени у локалној самоуправи, где су зараде просечно умањене за 20 процената.

Паланачке: Другим речима, како сте једном приликом рекли: нема вишка радника, већ мањка посла.

Ђурић: Управо тако. Целу 2014. годину посветићемо томе да се људи упосле, да боље искористимо постојеће ресурсе.

Паланачке: Има критика и на буџет општине за 2014.

Ђурић: Мислим да ће усвојени буџет моћи да се реализује, и да није преамбициозан.

Паланачке: У нашој општини, међутим, има и много незапослених. Наредне две године забрањено је запошљавање у јавном сектору. Чему бројни незапослени могу да се надају?

Ђурић: Локална самоуправа ће покушати да допринесе отварању нових радних места. Међутим, наши грађани мораће да имају активнију улогу у проналажењу посла. Не треба да очекују да искључиво локална заједница брине о њиховом запослењу. Наравно, ми ћемо се трудити да током наредне године обезбедимо што је могуће више посла на територији наше општине, односно да привучемо што више инвестиција. Имамо неколико спремних пројеката, којима ћемо конкурисати, уколико нам буду доступни приступни фондови Европске Уније. Са друге стране, већ смо конкурисали пројектом комасације пољопривредног земљишта , а наредне године конкурисаћемо за средства за наводњавање пољопривредних површина. На овај начин обезбедићемо радна места и у пољопривреди. Много ствари, у том правцу, већ смо урадили ове године. Отворено је истурено одељење високе пољопривредне школе, коју је уписало већ 60 студената. На тај начин биће едукован кадар за развој пољопривреде.

Паланачке: После политичких турбуленција прошле године, 2013. је протекла, када је реч о локалној самоуправи, у знаку политичке стабилности. Да ли ће се ова стабилност одржати и убудуће? Очекујете ли, евентуално, превремене локалне изборе?

Ђурић: Одговор на први део питања пружају седнице Скупштине општине. Од тридесет до четрдесет одборника редовно гласа за предлоге одлука које Скупштина доноси. Према томе, овде се ради не само о владајућој већини, него о двотрећинској већини. Многе одлуке доносе се једногласно. Према томе, у овом тренутку ја не видим наговештај било каквих промена. А што се тиче избора, они су на сваке четири године. Скупштина општине може бити распуштена уколико не заседа најмање једном у три месеца, или ако не остварује законом прописане обавезе, а ми редовно радимо, и уредно извршавамо све обавезе. Не видим, дакле, ни један разлог за расписивање ванредних избора на подручју наше општине.

Паланачке: Вратимо се на непосредно функционисање општине. Докле се доспело у настојањима да наша општина добије излаз на ауто-пут?

Ђурић: Без обзира на то што се ми већ више од једне деценије бавимо овим питањем, на жалост, тек пре годину и по дана је усвојен просторни план ауто-пута Београд-Ниш, и уцртана излазна петља код  Лозовичке чесме.  Усвајањем просторног плана ауто-пута Београд-Ниш ствара се могућност за отварање овог излаза, али мораћемо да сачекамо наредну годину и видимо којим ће путем ићи Србија, када је реч о регионализацији. Могуће су три врсте регионализације Србије. Једна од њих је ова по којој сада региони функционишу, и то је политичка регионализација. Могућа је и практична, административна регионализација, која у Србији до сада није заживела. Трећи вид регионализације је привредна регионализација. У једном документу, који је израдила Влада Србије још пре неколико година, општина Паланка припада привредном регионалном центру Београда. У овој варијанти, излаз на ауто-пут би био стратегија региона.

Паланачке: Долазе нам празници. Време је за празничну поруку.

Ђурић: Ја бих нашим грађанима поручио да много више времена, пажње, енергије и знања усмере у правцу осигурања сопствене егзистенције. Да пронађу неко занимање, да започну неки посао. На свом пољопривредном газдинству, у својој кући, или у својој радњи. Заједница ће да на себе преузме оно што може, да довођењем инвеститора, и отварањем нових радних места, одређен број људи збрине.  Међутим, време у коме живимо тражи од сваког појединца да сам пронађе своје место. Време када је неко други мислио о нама је прошло. Пред нама је време у ком ће свако морати да се снађе, да има кључну улогу у обликовању свога живота, а локална заједница ће имати задатак да обезбеди боље услове за ово обликовање и сналажење.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *