ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

ПРЕЛИСТАВАЊЕ (пише Дејан Црномарковић)

Куш од нас

Не да нам се да постанемо свет, Рођаче.

Ваљда, нисмо ни заинтересовани.

Баш нам је добро на нашем парченцету планете – бити ”свој на своме”. И нико нам не треба.

Подељени ”на ситна цревца”, да би доказали да и од малог има мање, постали смо роба на тржишту домаћих хуља. Предајемо се вољно, купују нас за сићу, и профитирају вишеструко. 

Нећемо да разумемо да је наш страх од промена производ обмане, створене да би нас обесхрабрила.

Не требају нам нормалне цене у продавницама, здравија храна, јефтинији бензин, чисти градови и села, улице и тргови без рупа, новинарство без лажи, поштени и способни политичари, пристојне плате и пензије?

Шта ће нам суд, тужиоци, полиција, нормално здравство и образовање?

Шта ће нам задовољни радници и сељаци?

Шта ће нам памет?  

Фуј то, ако нема ”преко везе”!

Фуј, знање и образовање!

Куш од нас!

Имамо ми своје струковне факултете, Сега мега, Унион, бла, бла…

Дипломирани смо ”стручњаци” – није било скупо.

Само да се докопамо неког, било ког ”престола”, па макар и у свом сокаку или кућном савету – биће ту нека вешерница и мобтел антена, од којих ћемо да (зло)употребљавамо кирију. А тек месна заједница, општина, град, држава, па то је Елдорадо.

Јер, власт је најслађа најгорима.

Пристојнима је терет и обавеза.

Онај који је желео да нас про-свети није преживео наш бес, а све остале, који би да наставе у том правцу, проглашавамо издајницима и непријатељима, вређамо до трећег колена, палимо куће, сечемо гуме на аутомобилима…

Шта има везе што ће плодну земљу да нам отрује литијум?

Не сметају нам министар и полицајци који ради за наркобоса, убиство на наплатној рампи, седморо мртвих у хеликоптеру, гажење девојчице џипом на пешачком прелазу, машине за млевење људи, дрогирани кум у мекларену, кумићи макрои у ламборгинију, откривене крађе у Крушику, криминалци на слободи и положајима, а студенти у затвору, ”корумпирана” надстрешница убица…

Срам нас било, Рођаче, звиждали смо оцу погинулог радника.

Ухапсили смо полицајку која је разоткрила криминал и корупцију у државним органима.

Судимо професионалцима у полицији, а ослобађамо наручене убице из службе – јер Ћурувију није убио нико, отишао је сам, ”на неко боље место”.

И ако питаш Рођаче, одлично нам је.

Само да не буде горе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *