ПРЕЛИСТАВАЊЕ (пише Дејан Црномарковић)

Од 2017. до 2019. живео сам у Кини, у граду Хефеи који је тада имао 12 милиона становника и за који никада раније нисам чуо. То је главни град провинције Анхуи, која има преко сто милиона становника.

Много је лепих, узбудљивих и значајних места у тој огромној земљи, а издвојио бих Велики зид, Забрањени град, Водопаде девет змајева, Глинене ратнике, Жуте планине, Пут свиле…

Фантастично је и село у коме је сниман део популарног филм ”Притајени тигар, скривени змај”, које изгледа идентично као пре више стотина година.

У огромном Шангају све је занимљиво а посебно су ми привукли пажњу „People square“, ”Fake market” и официјелни графит „Poetry in metro“, који се, наравно, налазио на улазу у подземну железницу.

У Пекингу, стајао сам на тргу ”Tiananmen”, присећао се некадашњих догађаја и био шокиран улицом која је дугачка преко 80 километара.

Предивни Хонг Конг и Макао чак и не ”миришу” на Кину, јер су дуго били под патронатом Уједињеног Краљевства и Португалије.

Упознао сам много људи, дружио се са њима у разним приликама и морам вам пренети да бар три четвртине Кинеза са којима сам разговарао, није чуло за Србију. ”Мешају” нас са Сиријом и Сибиром (не само у Кини). Мало више их зна за  Југославију, а највише их је чуло за Новака Ђоковића, мада многи не знају одакле је. О филму ”Валтер брани Сарајево” и Бати Живојиновићу – немају појма, али не сумњам да су, некада, на разним филмским фестивалима и потом у биоскопима многи видели филм јер обожавају тај жанр. Тако је у реалном животу, све остало је производ наших предрасуда о сопственој величини и значају.

Веома занимљив ми је био кинески комунизам, у коме је огроман број милионера. Многи су власници фабрика, разних компанија или мањих фирми које доносе огромну зараду. Због великог броја становника, велики је и промет новца па чак и власник мање продавнице може да постане веома имућан.

Темељ кинеске спољне економске политике је освајање света свакојаким улагањима и куповином некретнина и земљишта на свим континентима. На пример, у Сиднеју сам видео да су Кинези власници најлуксузнијих шопинг молова, у Африци су покуповали све и свашта, у Грчкој имају луку Пиреј…, да не набрајам даље. Један од стубова њиховог присуства широм планете су и, такозване, Кинеске радње, којих има свуда – само их нисам видео у Кини.

У Србији знате шта све поседују, а ако томе додамо и двадесетак милијарди долара које им дугујемо кроз добијене кредите, јасно је какви су им дугорочни планови. Кинези не крију своје интересе који су им и државна политика, а на нашој страни су доминантни политички моменти и интереси од којих држава и народ немају много користи.

Кинеска економија је заиста моћна. Гледао сам кроз прозор стана како десетине облакодера ниче истовремено, читави стамбени блокови. Обилазећи Кину видео сам огромне фабрике које се протежу километрима. Ипак, по мом мишљењу, њихов начин рада, дисциплину и ефикасност тешко је применити у другим државама, а посебно код нас. Уверен сам да српски радник није ни срећан ни адекватно плаћен код кинеских послодаваца, али то је тема за оне који се тиме баве.

Стандард живота обичних људи, који ми је био доступан и видљив, је на пристојном нивоу. Интересантно је да у граду у коме сам живео нисам видео просјака (у Шангају и Пекингу их има). А замислите само податак да су, чини ми се 2018. године, Кинези потрошили три милијарде долара за куповину кућних љубимаца, највише паса. Узгред, виђао сам свуда и псе луталице, тако да не верујем у причу да се у данашњој Кини они налазе у тањиру.

Далеко су Кинези од многих предрасуда које нам се презентирају, од стране разних коментатора, о њиховом начину живота.

Један од највећих проблема у Кини је велико загађење. Животна средина је озбиљно угрожена последицама развоја кинеске индустрије. Смог из Кине шири се повремено и по околним државама, у шта сам се уверио касније када смо живели на Тајланду и острву Џеџу у Јужној Кореји. Море уз кинеску обалу је тамне боје што се може видети и на сателитским снимцима.

Истина, у последњих неколико година значајна су улагања у заштиту животне средине, али тај подухват захтева време.

Навике и начин живота Кинеза су другачији него у већини других држава. Друштвени живот се, рекао бих, подразумева. Они гледају филмове на великим екранима који су постављени на платоима у стамбеним блоковима, играју карте (обожавају да се коцкају), а видећете их и како групно плешу или вежбају уз музику.

Храна им није по нашем укусу и…, не бих више о томе. То ми је једина ”траума” коју носим из Кине. Али решење постоји, ако сте ”Западњак” у Кини, снабдевате се у светским трговинским ланцима „Walmart“, „Carrefour“ или „Metro“, а викендом клопате у индијским, мексичким или арапским ресторанима.

Кинези поштују образовање и знање. Наши људи са озбиљним (правим) дипломама могу да добију одличне, добро плаћене послове и остваре висок стандард живота, много квалитетнији него у већини европских држава (још боље ако су вам послодавци странци, а нама су били Канађани).

Култура и уметност се високо котирају у кинеском друштву. Имао сам и лично искуство,  када ми је, на иницијативу руководства Канадске интернационалне школе (у којој сам радио) а на позив директорке Националне библиотеке провинције Анхуи Ли Веи Веи уприличен пријем, уз интервју за читани кинески магазин и уписивање две моје књиге (на српском језику) у стални фундус библиотеке. Касније се још један часопис заинтересовао за мој књижевни рад и представио ме својим читаоцима, а организована је и промоција мојих књига на енглеском и српском језику.

Технолошки, Кина је прилично одмакла од већег дела света. Све је доступно на клик или два. Чак и продавци на зеленим пијацама имају свој баркод и плаћање се обавља телефоном. Кеш се ретко користи.

Истина, постоји проблем са коришћењем друштвених мрежа и гугла, који су под блокадом, али то се лако решава.

Цене у продавницама и ресторанима су сличне српским или мало више. Станарина је озбиљан трошак и у нашем граду кретала се од хиљаду до неколико хиљада долара (нама је, срећом, била део пословног уговора).

Заправо, да бисте се добро осећали у Кини потребно је само да се уклопите у очекивано друштвено понашање, које је, ипак, мало другачије него у другим државама.

Важно је и да будете опрезни у саобраћају јер нису баш талентовани возачи.

Уколико се одлучите за живот у овој великој држави, а имате прилику и да бирате место боравка, препоручујем јужни део Кине, пре свега због топлије климе, чистијег ваздуха, пријатнијих мириса и зеленијег – зеленила.

У неком тренутку, почели смо и ми да размишљамо да се преселимо доле.

Али онда нам се догодио Тајланд, а то је већ нека друга, потпуно бајковита прича.