Матура испред ужичког Суда

То је требало да буде њихова свечана матурска ноћ.

Вече које се памти цео живот.

Последњи плес после четири године учења, одрастања, првих љубави, снова.

А онда, шок.

Монструм је наредио својим сатрапима да ухапсе младића који се спремао за матурско вече. Чудовиште без емоција, огрезло у мржњи и злу, одлучило је да украде најлепшу успомену једном младом човеку.

Умислио је да је господар туђе среће и радости.

Младић из Косјерића, матурант пожешке гимназије је ухапшен неколико сати пре матурске вечери, јер је, наводно, угрозио новинарку Информера која је била на редовном задатку провоцирања и ширења мржње.

Уместо да матурант обуче одело, ставили су му лисице.

Уместо да оде у ресторан, одвели су га у притвор.

Али, оно што се десило после тога режирало је – срце.

Причу је написала љубав.

Сви матуранти пожешке гимназије су своје матурско вече уприличили пред зградом ужичког Суда, где је њихов друг био затворен. Матуранти су дошли у оделима, хаљинама, са цвећем и осмесима.

Не да би славили себе, већ да би стајали уз њега.

Нису дозволили да друг буде сам.

Та слика младих људи, под ведрим небом, испред затворених врата Суда, била је снажна порука Србији.

Није то био само протест.

То је био час.

Најважнији час у животу тих младих људи.

И није ово само прича о још једном хапшењу.

Ово је прича о томе да су млади људи рекли – доста је.

Ово је прича о томе да се љубав и пријатељство не могу ухапсити и да је највећа зрелост кад си ту за некога онда када му је најтеже.

Пожешки матуранти постали су те ноћи још један симбол отпора безумљу.

Зато ће се ова матура памтити.

А монструм који је покушао да им украде успомене и овим неделом је само дописивао сопствену пресуду.