ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

ПРЕЛИСТАВАЊЕ (пише Дејан Црномарковић)

”Пролеће стоји иза барикада…”

Време је да почнемо да живимо у складу са својим знањем, стварним образовањем, капацитетом и квалитетима, а не по ”правилима” партијске хијерархије која признаје само послушност и полтронство.

Да би то могло да се догоди, потребно је унормалити политички полигон у Србији.

Један од првих корака у том правцу је да грађани-гласачи имају квалитетну алтернативу, а да би се то остварило актуелна српска опозиција мора да се прочисти од бескорисних ликова  који држе водеће позиције у већини странака, као и свих неспособних, поткупљивих  и властољубивих који су у неком ранијем периоду већ седели у локалним или државним фотељама. Наравно, нису сви бивши, по правилу лоши, али већина свакако.

Престројавање је предуслов за озбиљнији улазак опозиције у политичку борбу са актуелним режимом.

Да се не бисмо разумели погрешно, није опозиција кључни носилац одговорности за потпуни колапс међуљудских и друштвено-политичких односа, као и реално лош економски положај већине грађана.

”Риба увек мирише од главе.”

Креатор свега што се дешава у Србији је актуелна власт.

Како ствари стоје, прочишћавање у владајућим структура, од локалног до државног нивоа, требало би, пре политичког, да буде обављено полиграфом. Судећи по веома видљивој и све бахатијој армији новонасталих парајлија, много ту има посла, за полицију и тужилаштво.

Најупућенији у све то су управо функционери на свим нивоима власти у Србији, од општине до државе, јер они најбоље знају шта су све радили.

Међутим, неће се сами санкционисати.

Шта више, многи безмозгаши на положајима, а таквих је највише, немају капацитет да разумеју да крађа, полтронство и мржња према сународницима супротних размишљања – нису на списку њихових радних обавеза. Појединима је, чак, такав однос према власти и народним парама наметнут од надређених у хијерархији владајуће партије, по принципу ”узми или остави, ако нећеш ти има ко хоће”.

Тешко је изборити се са олошима у политици, али много теже је ”опаметити” празноглаве.

И то чини још компликованијим послом унормаљивање Србије.

Елем, потенцијално решење нам се догађа ових дана.

Правац кретања нам, својом побуном, утиру најбољи које Србија има.

Задатак који им је наметнут од оних којима је то посао је велики, тежак и спасоносан.

„Пролеће стоји иза барикада с подигнутом руком…“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *