Манастир Пиносава (1)
Манастир Пиносава налази се у атару села Кусадак, скривен у храстовој шуми у близини малог језера, удаљен 15 км од центра Смедеревске Паланке.
По црквено-народном предању две рођене сестре са Косова, Пиносава и Вукосава, наследиле су пун сандук злата од свога оца и заветовале се Богу да ће од тог блага саградити две цркве. Пиносава је саградила манастирски храм Светог Архангела Гаврила, на овом месту, који по њој и данас носи њено име. Вукосава је пак сазидала цркву Успења Мајке Божије у граду Смедереву. Вукосавину цркву Турци су 1459. године порушили до темеља и тек много векова касније је обновљена али на потпуно другом месту. Зато црква Пиносава, поред Светог архангела Гаврила, слави и Велику Госпојину, као спомен на стару цркву сестре Вукосаве.
Не зна се тачно када је манастир основан али се са великом вероватноћом може устврдити да је први манастирски храм изграђен негде у периоду између 1430. и 1459. године. Тај први храм, посвећен Светом Архангелу Гаврилу, био је малених димензија и саграђен је од дрвета. Око њега, у густој шуми, биле су мале скромне монашке келије у којима су живели исихасти тј. монаси тиховатељи који су сву своју бригу устремили углавном на непрестану молитву и ћутање. Ова шумадијска светиња срушена је 1690. године у осветничкој акцији Турака, а после слома устанка под Патријархом Српским Арсенијем Трећим Чарнојевићем. Манастир је тад престао да постоји јер су игуман и братија мученички пострадали а манастир потпуно разорен.
После страдања храм је обновљен али само као брвнара и парохијски храм. Године 1841, због потребе Цркве, почела је градња новог великог храма од камена, а стара црква брвнара је срушена. Радови на новом и великом храму су завршени 1847. године и служио је за 9 околних села. У Селишту, где се налази манастир, северно од данашњег насеља, некада је било и село Кусадак.
Високи звоник на западу упућује на утицај градитељства Карловачке митрополије. Изведена је као једнобродна грађевина, просторно подељена на наос, на који се надовезује олтарски простор на истоку, и припрата са масивним барокним звоником на западу. Црква спада међу ретке сакралне грађевине зидане од камена током 19. века у овом делу Србије. Стари иконостас осликао је Јања Молер, али је он замењен високом олтарском преградом коју је 1929/1931. године урадио дебарски мајстор Нестор Алексијевић са синовима. У порти цркве налази се собрашница, старо гробље, манастирски конак и огроман храст, за који народ верује да је Карађорђе под њим причешћивао војску. Поред саме цркве је сахрањено осам свештеника, који су ту службовали, чланови Совјета Смедеревске нахије и Јасеничког округа као и друге знамените личности: војвода Вујица Вулићевић, Милоје Поповић Ђак, пуковник Ранко Мајсторовић, члан Државног совјета.
Североисточно од цркве налази се собрашица, за коју се претпоставља да је подигнута у истом периоду кад и црква. У основи је правоугаоног облика, изведена на темељу од опеке који носи бондручну конструкцију од храстовог дрвета, са кровом на четири воде покривеним ћерамидом. Димензије собрашице су 11,25 x 3,85 м.
Одлуком тадашњег Епископа Шумадијског др Саве (Вуковића) 1996. године парохијска црква је проглашена за манастир. Први настојатељ је био архимандрит манастира Тресије- Јован. Године 2003. у манастир је дошао јеромонах Јефтимије са братством. До 2014. године у манастиру је био јеромонах Серафим. У периоду од 2014. до 2016. године настојатељица манастира била је игуманија Текла.
Почетком фебруара 2017. године Владика Шумадијски Г. Јован за настојатеља манастира је поставио игумана Петра (Драгојловића). Отац Петар је иначе дипломац Московске Духовне Академије. Игуман Петар је Божијом помоћу и Благословом Епископа Јована, уз допринос добрих људи, од манастира Пиносава начинио нови духовни центар Српске Православне Цркве. У манастиру данас живи и монах Силуан (Милутиновић).
Током године у манастиру се одржавају два велика Сабора: за манастирску Славу- Светог Архангела Гаврила и на Празник Успенија Пресвете Богородице- Велику Госпојину. Током прве половине септембра одржава се и Богомољачки Сабор у неку од субота.