Медведњак и Старо село (2)

Са откривањем локалитета Медведњак у Грчцу и Старо Село у Селевцу 1968. године, започео је убрзани развој археолошке збирке у Народном Музеју Смедеревске Паланке.
Прва ископавања на Медведњаку започета су 1968. године, када је локалитет откривен. Истраживање је водио Димитрије Мадас који је тада радио при Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

У кампањама 1970/71. године ископавањима је руководио Радослав Галовић из Народног музеја у Београду. Тада је утврђено постојање енеолитског слоја у источном делу и средњевековне некрополе у западном делу локалитета.
Ископавања ревизионог карактера спроведена су осамдесетих година прошлог века. Радовима је руководио Драгослав Срејовић са сарадницима Мирославом Лазићем испред Центра за археолошка истраживања Филозофског факултета, и Ратком Катунаром испред Народног музеја у Смедеревској Паланци.
На основу покретног материјала, закључено је да се локалитет Медведњак датује у млађу фазу винчанске културе (крај 5. и прва половина 4. миленијума п.н.е.).

Истраживања су изнедрила мноштво антропоморфних фигурина, далеко више него на другим локалитетима винчанске културе. Њихове карактеристике, поред локалних упућују на везе са истовременим насељима на Косову почетком 4. миленијума п.н.е. Неке су, као саставни део изложбе „Уметност првих земљорадника“, обишле Европу и Северну Америку.
Локалитет Старо село у Селевцу је откривен 1968. године, када су почела и прва ископавања под покровитељством Народног музеја у Смедеревској Паланци. Радовима је руководио Радован Милошевић са сарадницима Војиславом Новаковићем из Народног музеја у Смедеревској Паланци и Александром Новаковићем.

Током прве кампање која је трајала од 1968. до 1970. године, а потом поновљена 1973. године, отворено је девет пробних сонди којима је утврђена дебљина културног слоја.
Колико је локалитет у Селевцу значајан сведочи и сарадња са универзитетима из Америке – Харвард и Беркли Универзитети. Јуна 1976. године започет је подухват под називом „Селевац – Археолошки пројекат“ који је трајао до 1978. године. Истраживање је било финансирано од стране Националне снтрополошке фондације. Радовима су руководили др. Душан Крстић испред Народног музеја у Београду, и др. Рут Трингам испред Беркли Универзитета.
Први докази металургије бакром у Европи откривени су на неолитском насељу Беловоде
Упоредо са сондажним ископавањима која су спроведена током ове трогодишње кампање, 1977. године вршена су и теренска рекогносцирања шире територије локалитета. Тај задатак је поверен Ратку Катунару испред Народног музеја у Смедеревској Паланци и археологу Џон Чепману.
На основу обрађеног покретног материјала и сазнања на терену, дошло се до закључка да је живот неолитског насеља у Селевцу трајао између 600 и 900 година у континуитету. Најранији трагови припадају старијој фази Винчанске културе, а најмлађи до енеолита (од средине 5. до средине 4. миленијума). Резултати ових истраживања публиковани су у монографији „Selevac a neolithic village in Yugoslavia“, Лос Ангелес, 1990.