ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Пројекат "Вековник паланачког позоришта" суфинансиран је из буџета Општине Смедеревска Паланка 2020. године

„Вековник паланачког позоришта“ (8)

Општинске  власти,  задовољне радом дилетантске секције, из Среске касе додељују  1.000 сребрних динара Певачком друштву „Шумадија“ за даљи рад.  Након  озбиљног  и тешког подухвата као што је играње позоришног дела „Девојачка клетва”, одиграни су мање захтевни комади „Мика практикант” Драгомира Брзака и „Шарене гајде”.

Крајем марта 1923. године редитељски тандем Поповић – Милосављевић започиње рад на комаду „Сеоски лола” Еде Тота у посрби Стевана Дескашева. „Сеоски лола” је жив, узбудљив комад са лепом обрадом типичног сељачког живота,  са пуно интересантних и сентименталних момената. Нажалост,  не постоји писани траг о глумачкој подели,  сем напомена да су играли редитељ Милосављевић,  Ива  Бајазит,  Славко  Манојловић  и Милан Павић. Из полицијског одобрења и извода благајне друштва „Шумадија” сазнајемо да је представа одиграна три пута 17. и 18. априла 1923. године у хотелу „Касина”. У сећањима ондашњих љубитеља позоришта, опремљеност и квалитет представа били су на завидној висини. Ко је играо у комадима „На прелому” Драгослава Ненадића и „На угледу” Лукијана Тривунова Бранковића, нема баш никаквих  писаних трагова а ни забележених сећања.

После више успешних премијера настаје застој у раду. Позоришна будућност постаје неизвесна. Многи чланови дилетантске секције одустају од играња у представама јер их послодавци на разне начине онемогућавају у ангажовању у раду друштва. Било је случајева претњи па и отпуштања с посла. Све је мање података о раду дилетантског позоришта под управом певачког друштва „Шумадија”.

На иницијативу Министарства просвете у многим градовима основане су трезвењачке дружине. У паланачким школама и гимназији оснива се друштво трезвене младежи „Освит”. Дружину су водили наставници и учитељи а чланови су били сви ђаци. Друштва  раде по специјалном програму који је био осмишљен да децу укључи у борбу против алкохолизма, пушења, и других нездравих радњи. Чланови Друштва трезвене младежи „Освит”  припремали су позоришне  представе са трезвењачко-социјалном тематиком, и наступали су на школским приредбама и светосавским прославама.

Ђаци су се радо укључивали у ову акцију, па је она била вишеструко корисна. За неке од њих то је био почетак „живота на даскама”. Од приредби је било и материјалне користи, јер су прикупљена средства служила за побољшање ђачке трпезе, за пружање помоћи сиромашним ученицима, и за набавку књига. У разговору за локални лист „Наша комуна” Божидар Трудић испричао је следеће сећање на школске дане:

„…За мене је светосавска прослава 14. јануара 1922. године у хотелу „Централ” (тада се још рачунало по старом календару) остала незаборавна. Играо сам прву улогу (Цар Ћира) али се догодило и још нешто неочекивано и необично. Тадашња управа школе, целокупни приход са те врло посећене забаве поклонила је мени, вероватно као најбољем и најсиромашнијем ђаку, а и за остварење главне улоге у комаду. По завршеном програму позвали су ме у једну хотелску собу. На столу је лежала хрпа плавих новчаница (десетица). Рекли су да то поклањају мени. Био сам збуњен и уплашен, јер нисам знао где да сместим тај силни новац какав до тада нисам видео. Тај новац је била моја прва и једина „позоришна корисница”.

Причао је тада Божидар Трудић и о свом царском позоришном костиму сашивеном од сукна са опанцима. Од царских ознака за време представе имао је широку ленту преко рамена и груди и круну на глави да би се знало које „главни” у представи. Одело је сашио познати паланачки абаџија Милосав Урошевић а школа га је поклонила глумцу. Кад се сабере новац који је добио после представе и одело, Трудић је за ондашње прилике био царски плаћен.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *