Ноам Чомски: ДЕСЕТ НАЧИНА КАКО МАНИПУЛИСАТИ ЉУДИМА

На основу рада једног од најутицајнијих светских интелектуалаца, америчког лингвисте Ноама Чомског, доносимо вам списак од десет стратегија манипулације путем медија.

1. ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ:

Пажњу јавности преусмеравати са важних  проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

2. СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА:

Та метода се назива и „проблем-реаговање-решење“. Треба створити проблем, да би део јавности реаговао на њега. На примјер: изазвати и преносити насиље са намером, да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.

3.  ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА:

Да би јавност пристала на неку неприхватљиву мјеру, уводити је постепено, „на кашичицу“, месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.

4. ОДЛАГАЊЕ:

Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је, да их се најављује  много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога и „заједничка нада у бољу будућност“ олакшава њихово прихватање.

5. УПОТРЕБА ДЕЧИЈЕГ ЈЕЗИКА:

Када се одраслима обраћа као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе. Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

6. БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА:

Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

7. НЕЗНАЊЕ:

Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевања манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просјека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

8. ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ:

Јавност треба  подстицати у прихватању  просечности. Потребно је убедити људе да је пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

9. СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ:

Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система.

10. ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА:

Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. „Систем“, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.