ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Речи и слике

Речи и слике

Веома посећена промоција романа ”Заблуда?” др Јованке Бељански

У сали Несам одржана је промоција другог романа др Јованке Бељански, ”Заблуда?”.

Догађај је, као што можете видети на фотографијама, био веома посећен, а о књизи су говорили издавач Карло Астрахан, рецензенткиња Тамара Ђуран, др Жарко Чолић, Ирена Поповић и ауторка.

Речи и слике

КО ТО УЗУРПИРА ПЕШАЧКУ ЗОНУ?

Део пешачке зоне већ одавно је закрчен аутомобилима, а  јутрос смо забележили посебан безобразлук. Власник је, да би свог „љубимца“ сместио у хладовину, паркирао непосредно уз саме зграде, чиме је онемогућено не само нормално кретање пешака, него и приступ објектима на овој страни улице.

Питамо се, докле ће толерисање несавесног понашање возача реметити кретање у пешачкој зони.

Речи и слике

ГРМЉАВИНСКА НЕПОГОДА: ГРОМ УДАРИО У ДРВО НА СРЕД КОЛОНИЈЕ

DRVO2Иако није било метеооролошких најава, Паланку је у раним јутарњим часовима, 10. августа, захватила грмљавинска непогода. Није било много падавина, свега нешто више од 2 литра по метру квадратном, али је зато било изражених електричних пражњења. Један гром је, у 02:47 ударио у дрво, на раскрсници, код Бензинске пумпе на Колонији, само десетак метара од блока стамбених зграда. На срећу, то се догодило у време када на овом простору нису били продавци воћа и поврћа. Било је још неколико удара на шорем подручју града, па је део општине накратко остао без струје.

Метеоролози за ноћ, 10. на 11. август, прогнозирају нове грмљавинске непогоде, па имајући у виду искуство из претходне ноћи, треба применити мере заштите – односно за време грмљавине бити у затвореном простору.

DRVO3

Речи и слике

ОТВОРЕНА ВЕЛЕДРОГЕРИЈА „ЛИЛИ“

uvs151225-006У приземном делу некадашње робне куће „Београд“, отворена је веледрогерија познатог ланца „Лили“. На великом простору, осим козметике и средстава за хигијену, могу се набавити и лекови.

Отварању овог објекта присуствовала је Сузана Манчић, једно од заштитних лица компаније, која је, између осталог, изјавила за медије: –  Овде можете да купите и хигијену за кућу, хемију, можете да купите добре креме, можете да  купите лек. Има свега и свачега. Интересантна је и ова акција, која траје до нове године. Ако купите нешто од „Мејбилин“ козметике, на каси добијате на поклон, „селфи стик“. Има их у разним бојама.

Речи и слике

ВОДИЧКО ПРЕЛО 2015.

IMG_4111Водице, 8. август 2015.

Изложби народне радиности, на којој су представљени стари занати, али и традиционална срспка јела, и културно-уметничком програму, који негује народну музику и игре – осим посетилаца из Србије, ове године присуствовали су и гости из иностранства, учесници Међународног воленторског кампа на Микуљи, из Норвешке, Ирске, Немачке, Јапана…

Програм Водичког прела очигледно се допао младићима и девијкама из иностранства, јер су се млади волонтери у једном тренутку ухватили у српско коло, а Јапанка и Норвежанске су се опробале и у „предењу вуне“.

IMG_4114

После поздравне речи Миће Загорчића, главног организатора ове манифестације, Прело је отоворио Славољуб Ђурић, председник СО Смедеревска Паланка:

– Ове године догодило се да истога дана имамо две манифестације, Азањску погачу и Водичко прело. Оно што Водичко прело издваја од осталих манифестације је оригиналност у неговању традиције, сећања на прошла времена, из чега може много да се научи. Без обзира што је ово време компјутера, сателита и многих других научних достигнућа, ипак је човечанство на некој ивици, да може да се врати и црепуљи, и погачи на стари начин, и казану. Добро је све то знати и видети ко смо, шта смо и одакле смо – рекао је пригодом отварања председник паланачке Скупштине.

IMG_4125

Богат културно-уметнички програм, у режији Слободана Тодоровића, водили су новинар Мирослав Миловановић и глумица Градског позоришта, Драгана Мирчевска, а атмосферу у Водицама, више од речи, дочаравају слике.

IMG_4105

Речи и слике

СВЕЧАНО ОТВОРЕНА АЗАЊСКА ПОГАЧИЈАДА

IMG_4100Азања, 8. августа 2015.

У присутву угледних гостију из Београда и мноштва посетилаца ове традиционалне манифестације, председник Скупштине општине, Славољуб Ђурић, отворио је овогодишње Дане азањске погаче:

– Поштовани гости, драги пријатељи, који сте данас уважили ово изузетно место и овај изузетан догађај, у име Скупштине општине желим вам пријатан боравак, да се осећате као код своје куће и да своје утиске, посебно наши пријатељи из Владе и врха Државе, пренесете, тамо где то треба да се види и чује. Овакви скупови су били  места разговора, зборовања и договора. Већ неколико година имам ту част отворим Дане азањске погаче, и могу да кажем да смо искористили те скупове, те зборове да се о нечему и договоримо. Заједно са локалном самоуправом, две године после обећања, почело је спровођење програма комасације на седам и по хиљада хектара обрадивих површина на подручју наше општине – рекао је између осталог Ђурић, и нагласио да је више од половине обрадивих површина у Азањи обухваћено овим програмом. Ђурић је говорио и о стратегији развоја пољопривреде у овим крајевима, затраживши разумевање и подршку републичких органа.

IMG_4099

Пре свечаног отварања овогодишње погачијаде, у Дому културе је одржана најпре свечана седница Скупштине задругара, а потом и Свечана кадемија, на којој су додељене плакете најзаслужнијима за развој задругарства у Азањи, месту у коме је основана прва земљорадничка задруга у Србији.

IMG_4078Присутнима се обратила Станислава Пак, у својству изасланика председника Републике Србије, др Зоран Рајевић, државни секретар Министарства пољопривреде, и председник Задружног савеза Србије, Никола Михајловић – који је говорио о значају неговања задругасртва у нашем времену. Академији је присуствовао и професор Миладин Шеврлић, професор задругарства на Пољопривредном факултету у Земун Пољу, као и представници локалне самуправе, предвођени замеником председника СО, Живком Петровићем.

– Ја сам на свечаној седници скупштине говорио о томе да смо ми предали комплетан план реорганизације Задруге и да смо све што је Скупштина тражила од Управног одбора и мене као директора испоштовали. План смо урадили онако како треба, у складу са законом, према препорукама Агенције за приватизацију и Привредног суда у Пожаревцу – истакао је Родољуб Станимировић, директор Земљорадничке задруге, додавши да се нада како ће ускоро поменути план бити одобрен.

IMG_4087

Станислава Пак, саветница за медије председника Републике, говорила је о идејама и историји задругарства у Србији, почев од Драгише Лапчевића и Димитрија Туцовића, указала на значај реорганизације задруга, и изразила задовољство што присуствује свечаној академији поводом значајног јубилеја прве земљорадничке задруге у Србији, која и данас функционише, упркос свим невољама и „експериментима“ у пољопривреди, који су, често, имали негативан утицај по развој задругарства.

Свечану академију улепшао је богат културно-уметнички програм, који је настављен у центру Азање, после церемоније свечаног отварања.

IMG_4089

Домаћини и гости разгледали су изложене погаче, које су се такмичиле у две категорије (за најбољу традиционалну и модерну почагу).

IMG_4096

Речи и слике

ЈЕДАНАЕСТИ САБОР ТАЛИЈАНА

IMG_3932 Азања, 1. август 2015.

Код познатог бунара у Азањи, названог по фамилији која је презиме добила по пушки-талијанки, Талијанског ђерма, одржан је једанаести по реду Сабор Талијана.

– Проучавајући порекло насеља и становништа у овим крајевима, сарадник Јована Цвијића, Боривоје Дробњаковић је записао да су наши преци, преци Талијана и сродних фамилија, дошли на ове просторе око хиљаду седамсто и неке године. Наша фамилија једна је од бројниjих у Азањи. Када се све сабере, у Азањи. Грчцу, Влашком Долу, Паланци, Београду – а неки су сустигли и на друге континете, па нас има у Аустралији, у Канади, САД, и тако даље –  има нас нешто преко стотину кућа. Овај бунар пред ким се налазимо кажу да је један од најстаријих у Азањи, и зато смо дошли на идеју да се управо овде сваке године окупљамо, прве суботе у августу  – рекао нам је Жарко Талијан, један од дугогодишњих организатора ове манифестације.

IMG_3939

Код Талијанског ђерма сусрели смо и утемељивача ове особене манифестације, доктора Миодрага Талијана, које је нагласио да окупљања Талијана треба да подстакну на неговање традиционалних вредности:

– Морамо да негујемо наше изворне вредности. Оне се све бише губе и топе, а овде имамо срећу да смо поред Талијанског бунара, око кога су биле начичкане куће Талијана. Наступила је криза морала, криза односа у фамилији, а има толико лепих ствари из традиције, које су макар у зрнцима сачуване. Ми се трудимо да то одржимо – каже др Миле Талијан, и одговарајући на наше питање наглашава да он није најстарији од Талијана.

Сабор код Талијанског ђерма настављен је до дубоко у ноћ, а овој прослави присуствовали су бројни гости, међу којима и наш познати књижевник, Драгутин Паунић.

Речи и слике

ОТВОРЕНИ ДАНИ СТАНОЈА ГЛАВАША

IMG_3945   Глибовац, 1. август 2015.

Овогодишња манифестација „Дани Станоја Главаша“ почела је књижевном вечери, на којој су своје песме и афоризме говорили чланови Књижевног клуба 21 и ученици школе која носи Главашево име, из Глибовца. Нешто после 19 часова, на пољани у близини Школе, започео је културно-уметнички програм, у коме су наступили чланови завичајног културно-уметничког друштва, музички млади таленти, али и неке познате естрадне звезде.

Манифестацију је отворио Радослав Милојичић Кена, председник општине  Смедеревска Паланка, који је између осталог рекао:

– Драги пријатељи. Када сам излазио на бину питао ме је неко од ове деце: „Хоћеш ли опет да критикујеш Вучића?“ Нећу. Није то тема. Желим само да свим житељима Смедеревске Паланке, и Србије, честитам данашње поскупљење струје за 15 посто, дар нашег премијера. Драги пријатељи, добро дошли у Глибовац. Општина Смедеревска Паланка и ово руководство и даље ће се у своме раду базирати на четири принципа, на основу којих смо и добили поверење грађана. Први је – брига о социјално најугроженијима,  а други је очување постојећих радних места. Видимо да неки експерти из Београда хоће да оставе 9.000 просветних радника без посла. То су људи који ће бити на рубу егзистенције. Трећа тачка, која нас је окупила 2012. године, је брига о инфраструктурним пројектима. Као председник општине, захваљујем коалиционим партнерима, пре свега СПС-у, зато што ћемо у септембру већ имати 150 милиона расположивих средстава које ћемо уложити у путну инфраструктуру, гасификациону, канализациону и водоводну мрежу, што је код нас највећи проблем. Четврта тачка, која стоји у основи ове коалиције, је улагање у спортске и културне манифестације. Уколико не буде оваквих манифестација у селу, колико год то некоме сметало, неће више бити народа у селима, отићи ће у градове, из мањих градова у веће градове. На жалост, велики је одлив оних најшколованијих из великих и највећих градова у иностранство. Захваљујем свима који су дошли, а посебно морам да захвалим мом пријатељу Мирославу Илићу, који је дошао вечерас да нам пева, и, наравно, Шутановцу, који је допринео да се све то деси. Проглашавам Дане Станоја Главаша отвореним. Држите се – рекао је пригодом отварања председник Милојичић.

IMG_3983

Посланик у Скупштини Републике Србије, Драган Шутановац, није јавно говорио, али је пристао да одговори на неколико новинарских питања:

– Јуче сам био у Врбасу, где је чувена фијакеријада и такмичење у припремању „котлића“, а вечерас сам овде. У понедељак идем у Свилајнац. Ово је оно што Србија треба да негује. Драго ми је да се негује музика коју управо сада чујемо, стара српска народна музика. Ово је време када становници села и житељи из града могу да се окупе, да се мало друже, растерећени од оних проблема који тиште грађане Србије данас, а то су општа немаштина, беда, неиздрживи животни стандард, смањење пензија, плата – а ево на данашњи дан и поскупљење струје. Волим да будем на оваквим пригодама, и вечерас смо овде да пружимо подршку. Ово није политичка, ово је пријатељска подршка“ – рекао је између осталог Шутановац.

IMG_3998

Кутурно-уметнички програм, осим наступа КУД-а Станоје Главаш из Глибовца, представио је и етно-извођаче из других крајева Србије, а на публику је посебан утисак оставио наступ првакиње света у интерпретацији етно-музике, тринаестогодишње виолинискиње из Орашца, Невене Лазаревић.

Натупиле су и естрадне звезде, Вера Матовић и Мирослав Илић, који је нагласио да је дошао да пева пријатељски, и да свој наступ није наплатио ни један једини динар, обећавши да ће, под истим условима, доћи и наредне године.

IMG_3961

Осим поменутог програма, на пољани су, као и претходних година, били изложени производи народне радиности, а сви посетиоци могли су да пробају народна јела, која су припремана пред њиховим очима.

Други дан манифестације, 2. августа, започео је литургијом у месној цркви, а уследио је програм на Градском тргу у Паланци и испред Станојеве колибе, турнир у малом фудбалу, такмичење за титуле харамбаше и младог харамбаше, и кутлурно-уметнички програм. Титулу харамбаше освојио је глибовчанин Андреја Станојевић, а младог харамбаше Кристијан Тацковић.

Речи и слике

НОВА АКЦИЈА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА МЛАДЕ: МЛАДИ У ОБИЛАСКУ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХ МЕСТА У НАШОЈ ОШТИНИ

KM0Канцеларија за младе, која у Смедеревској Паланци ради као организациона јединица Културног центра, организовала је целодневни излет по важним местима на територији паланачке општине – стоји у објави Канцеларије за младе.
– Група од петнаестак учесника ове једнодневне туре обишла је 11 знаменитих локација које имају велики културни, историјски и туристички значај. То је била прилика да се један број младих боље упозна са местом у коме живе
– Један од главних реализатора овог пројекта био је Бојан Антић, од недавно дипломирани туризмолог и лиценцирани тур. водич, иначе активиста Канцеларије и учесник неколико њених пројеката, који је знање из своје струке ставио у службу овог садржајног путовања и пресудно утицао да оно буде максимално квалитетно изведено.
– Напомена: на фотосима из овог албума нема Марка Марића, осим на оној једној из мини-буса, пошто је он био с оне стране објектива, тј. начинио је скоро све фотографије овде приказане.
– Читав овај „покретни догађај“ је осим забавно-едукативног имао и радни карактер, односно, представља активност Канцеларије за младе која садржи неколико аспеката истовремено  – каже се поред осталог у саопштењу Канцеларије за младе.

Речи и слике

ГОДИШЊИЦА СТРЕЉАЊА НА КИСЕЉАКУ

sulc02На данашњи дан, 20. јула 1941. године  војници немачке окупационе силе су  на Кисељаку стрељали 18 заробљених партизана, бораца Паланачке чете. Стрељан је и немачки војник, Јозеф Шулц, који је одбио да пуца у младе заробљене борце. У навали историјског ревизионизма и овај догаћај, одбијање дисциплинованог војника Трећег рајха да пуца у заробљене партизане, стављен је под сумњу – иако, са друге стране, има довољно историјске грађе која потврђује да је и Шулц био стрељан заједно са групом бораца Паланачке чете.

Речи и слике

Давид Албахари: ВРАТИМО НЕДЕЉУ

David_Albahari1Шта се десило с недељом? Јуче сам је целог дана тражио и нигде нисам могао да је нађем. Некад је, сећам се, свака недеља била празник, облачила се бела кошуља и прале се уши и врат. Недељом се ишло на породичне ручкове после којих су сви дремали, разбацани по стану као насукани китови, и тек би нас мирис црне кафе будио из те омамљености.

Устајали смо полако, пажљиво, ништа није смело да буде брзо и нагло. Недеља је била дан спорости, дан лењости, дан који се проводио тако као да му ништа није претходило или као да се ништа неће десити после њега.

„Недеља – дан без будућности“, написао је у једној својој песми Раша Ливада. Не знам на шта је он мислио када је написао тај стих, али то је за мене најлепши опис недеље. Оне друге недеље, каква је некада била, а не каква је сада и каква је била када сам јуче изашао из куће.

Некада недељом нису радиле радње. У ствари, до десет се у неким продавницама могао купити хлеб, млеко и погачице, а били су, такође до десет, отворени и киосци за продају штампе. Све остало је било затворено и уживало у недељном миру.

На пијацу се ишло суботом. То је био прави дан за куповину паприка, лубеница и кајмака. Недељом се одлазило на пијацу само у случају да вас је нешто спречило у суботу. Уосталом, недељна понуда на пијаци је пружала бледу слику у поређењу са суботњим обиљем.

Недеља је била дан за излет. Пењали смо се на Авалу као да освајамо Монт Еверест, а онда смо трчали низбрдо све док се не бисмо уморили. Тада бисмо извадили кифле намазане бутером, тврдо кувана јаја, кришке „Зденка“ сира и црвене јабуке.

Недељом је подневни мир у дворишту дуже трајао. Нисмо играли фудбал, нисмо ударали лоптом у зид. Ћутали смо чак и док смо играли кликере. Тек касније поподне, када се сутон већ прикрадао преко неба, почињали смо да говоримо гласније и слободније, мада ни тада нису наши гласови одјекивали као током других дана.

Недеља је била спор дан. Дан обнове. Дан када су у целом граду у подне сложно звецкале кашике за супу, када су улице биле пусте, а возила градског саобраћаја празна.

„Недеља – дан без будућности.“ Дан у којем се заборављала прошлост и није се мислило на будућност. Прошлост је била ужурбана субота, коју је требало што пре сметнути са ума; будућност је долазила са понедељком, страшним даном, који је представљао почетак нове једноличне радне недеље.

Недеља је била као рајска башта, дан између стварности и снова. Дан у којем је све могло да почне, а ништа није морало да се заврши. Чардак ни на небу ни на земљи.

Међутим, када сам јуче изашао напоље, помислио сам да је четвртак, или петак, или било који дан. Само не недеља. Наиме, све радње су биле отворене: пиљарница, бакалница, чак и апотека.

Једино банка није радила. Међутим, то и не очекујем од банке, јер банке свугде раде мање од свих других. Ако и банке почну да раде недељом, биће то знак да ускоро долази пропаст света. (Нек пропадне, није штета…)

Онда сам почео да тражим недељу. Завиривао сам у разне зграде, прошетао сам поред реке, питао сам људе који су чекали на аутобуској станици, затим младиће и девојке са слушалицама на ушима, али нико није знао да ми одговори. Слегали су раменима и гледали ме погледима који су показивали да не разумеју шта их питам, као да је недеља заборављен и мртав језик, разумљив само неким лингвистима и археолозима.

Лепа је некад била недеља. Ујутру се дуже спавало, касније се доручковало и свако је смео да одуговлачи колико год жели.

Недељом се ишло на фудбалске утакмице, затим у шетње поред реке, а онда, пред крај дана, наручивале су се палачинке са чоколадом и орасима. Вече се шуњало преко неба, али нико на то није обраћао пажњу јер смо знали да је недеља дан другачији од свих дана и да се, у ствари, никада не завршава.

Али онда се нешто десило и недеља је нестала. Ма шта ми радили, ма колико покушавали, не успевамо да је нађемо. Сакрила се негде, увређена и застрашена од могућности да је неко натера да промени име. Наиме, ако назив недеља потиче од речи „не делати“, а сви се тог дана понашају као да је у питању било који дан и не престају са својим делатностима, онда недеља није недеља и с правом је побегла. Отишла је негде где се још увек поштује једноставан наук: шест дана ради, а седмог се одмарај, читај књиге, пиши песме, отиђи у природу, буди нешто друго, нешто различито од онога што си осталих шест дана. Буди другачији тог дана да би осталих дана био увек исти. Успори ритам. Нађи неку спору песму и слушај је целог дана. Уживај у спорости. Кажи: „Спор сам, признајем, али када бих био бржи, не бих знао да постојим“.

Да, крајње је време да вратимо недељу. Ако то ускоро не учинимо, никада је више нећемо видети. А живот без недеље, односно, живот без дана одмора није више живот, већ суморни рингишпил који се зауставља само једном – онда када је касно за све.

 

Текст је написан 2010. године, а објављен је у Политици

 

 

 

 

Речи и слике

Ко то беше Оља Бећковић?

image003Филм ,,W” говори све најгоре о Џорџу (W) Бушу, а приказан је у време док је овај био председник Америке! И нису филм емитовали у „Купусном листу”, нити на „Јутјубу”

Да су сада деведесете, Оља би постала хероина напаћене Србије. Да Оља није – Оља, постала би вођа опозиције. И нечија марионета? Небитно. Само једно је овде битно – цензура „Утиска недеље” не би тек тако пала у заборав. Овакав повод за рушење режима, а опозиција – ћути.

Шта се то сада дешава? Нема више опозиције? Тја, има је, али нема пара.

Деведесетих је oпозиционе медије плаћао Запад. И постигао данас незамисливу слободу медија. Сиротињски рај за новинаре: једна новина те неће одеш у другу. Једна телевизија те неће пређеш на другу. Понекад за мање паре, али сачуваш душу. Има ли другог лека за аутоцензуру, а на планети Земљи?

Био је то чаробни спој: новинари су имали чврста уверења (да треба срушити Милошевића), а Запад је имао паре. И иста уверења. Опозиција је то називала „снажном међународном подршком”, а режим је говориоо страним плаћеницима. Са ове дистанце кад гледам, видим да су и једни и други били у праву, барем што се тих етикета тиче.

А сада се све променило. Жеље Запада сада испуњава влада. Косово? Изволите. Унитарна Босна? Радимо на томе… Па зашто би Запад онда финансирао било какве опозиционе медије?

Не би то данас ни било потребно, да институције нису остале исте као у Милошевићево доба. Овде и дан-данас челници добијају упутства од Газде и беспоговорно их спроводе. Газда је, додуше, у међувремену неколико пута променио име, али ћуд није. Демократија? Ха-ха-ха. Добацили су до поштеног пребројавања гласова. Приватна својина? Може и то, али само за одабране и послушне…

И онда стварно никога и не чуди то што приватни власник телевизије Б 92 укида своју најгледанију емисију. Цензура? Наравно. Не уједа се рука која ти уступа фреквенцију (то јест, две фреквенције), ваљда је то сваком у Србији јасно.

И тако нестаде Оља из медија. За разлику од деведесетих, нема више озбиљног медија који би њу запослио. Можеш, Оља, да одеш у часопис „Купусни лист”, поручује власт, и не само власт, нажалост. Исто поручује и Горан Милић из Ал Џазире, каже: „Само ти, Оља, снимај, све ће то интернет пренети … и позлатити.”

Да не буде забуне није овде ствар у Ољи. Ствар је у томе да Србија данас нигде не може да сазна колике је незналице воде. Рецимо да, као некад, чује како Томислав Николић не зна како му се зове смер на коме је магистрирао. Да сада, рецимо, од ученог света чује причу о томе како је немачка издавачка кућа Де Груитер у септембру ове године потврдила да је чланак градоначелника Синише Малог плагијат и повукла га из свог часописа, док у Србији нико нема петљу да то исто уради с његовим докторатом. Нити са плагираним докторатом Александра Намбије Шапића. Нити с плагијатом министра полиције. Незгодно је то – подсећати јавност да полицију води лице коме је доказана интелектуална крађа. Након што је два пута одбио отворени позив да пред камерама демантује плагијат они угасише камере. Паметно, признајем.

У том мраку, сви ће заборавити тренутак када је Јоргованка Табаковић на РТС-у похвалила „једног нашег врлог економског новинара” који је, како је сетно нагласила, рекао: „Стабилност није све, али без стабилности, све је – ништа.” О темпора, о морес, што би рекао Жика Обретковић! Свако ко је макар прелистао било коју озбиљну књигу о економској политици зна за Карла Шилера, западнонемачког министра привреде (1966–1972), који је овим речима објавио да Немачка никада више неће водити инфлаторну економску политику. Сме ли гувернерка то да не зна? Сме, наравно. Уз два мала услова: да сама ту тему не отвара, и друго, ако јој већ излети и брука се открије, да ту брљотину ниједан новинар више не сме да објави у ударном термину.

Не знам како ми сад баш паде на памет филм „W”, који сигурно није најбољи филм на свету, али јесте битан за оне који размишљају о демократији, слободи, или о Максу Веберу, идејном узору нашег премијера. Овде је битно то да филм говори све најгоре о Џорџу (W) Бушу, а приказан је у време док је овај био председник Америке! И нису филм емитовали у „Купусном листу”, нити на „Јутјубу”, него лепо, како бог заповеда широм Америке и широм света. И није га режирао било ко, него Оливер Стоун, левичар и љути Бушов политички противник. Сам Буш о филму никада ни речи није рекао, никоме отказ није дао, нити је коме због тог филма длака с главе фалила.

Веберовски потез леченог алкохоличара Буша млађег, који није имао потребу да зове телефоном оне с којима се не слаже, нити да укида филмове и емисије које му нису по вољи. Да ли се Буш уздржао зато што је боље од Вучића разумео Вебера, или му институције нису дозволиле да реагује – свеједно. Гласам за институције.

 

Професорка Економског факултета Универзитета у Београду

Даница Поповић

6952470374cdf278c85c24190934660_origБИОГРАФИЈА

Даница Поповић је професор макроекономије и макроекономских модела на Економском факултету Универзитета у Београду. Докторирала на тему Спољна трговина у моделима равнотежног раста. Основне области њеног професионалног интересовања су: теорија и политика спољне трговине, макроекономска теорија и модели, и економска политика. Одржава академске везе са London School of Economics и неколико америчких универзитета. Често сарађује са Светском банком, ITC/WTO, итд. Пише за Политику од 2006.

(прим.ур.: преузето са „Политика“ on line)