Униформе у кутију!
Као ученик сам провео у Гимназији од 1980. – 1984. године, као професор од 1995. а једно време од 1999. до 2000. био сам директор.
Када сам био ученик, професорски кадар је био задовољавајући. На мене, највећи утисак оставила је професор историје, госпођа Александрић.
Оцењивање је било слично данашњем; и дружење је било слично данашњем.
Учио сам из класичних књига, а додатна литература се сводила на разне збирке и новине на које смо били претплаћени, као нпр. (Земља и људи, Глобус, Политикин забавник).
Екскурзије су се одвијале на територији тадашње СФРЈ.
У то време су се носиле униформе. Ујутро, на улазу у школу увек је стајао покојни професор Паја и проверавао ко има, а ко нема униформу. Био сам у првом разреду када су се ученици договорили да скину униформе и ставе их у једну велику кутију. На вратима, професор Паја чека да уђу ученици, а један доноси кутију и предаје Паји. Паја је отвара и има шта да види. Узима кутију, односи је директору Баји, који узвикује своју чувену реченицу Божју вам куварицу. Од тога дана укидају се униформе.
Чини ми се да смо срећније расли и да нам је детињство било лепше него овим ученицима сада, више смо поштовали професоре.
Као ученик Гимназије учествовао сам на многим такмичењима и на тај начин подизао углед школе коју сам представљао.
Као шахиста сам четири године био у постави ШК „Гоша“, члана Прве савезне лиге. Године 1981. и 1982. освојио сам прво место на турнирима за јуниоре Подунавско-Браничевског региона.
- године са фудбалском екипом Гимназије освојио сам четврто место на Олимпијади школа Србије.
Шаховска секција школе у време мог директоровања, учествовала је на Републичком фестивалу шаха и остварила запажене резултате. Екипа у саставу: Игор Вулићевић, Властимир Стојановић, Ненад Илић, Ненад Бубањ и Драгана Рајковић освојила је 1999. године треће место у Србији а 2000. године делили су прво и друго место. 1999. године Игор Вулићевић је у појединачној конкуренцији освојио треће место, а 2000. Драгана Рајковић била је прва у Србији.
Као професор, трудим се да не размишљам о прошлим временима и да имитирам своје професоре, јер то време не може да се врати. Прилагођавам се новим временима. Процењујем за себе да обављам посао за оцену врло добар (4-).
Као директор покушавао сам да прилагодим школу оваквом времену. Да школа буде што ближа ђацима и да они покушају да је прихвате као своју кућу. То је сада тешко, али кроз коју годину, мислим да се може остварити.
Драган Јоковић, професор географије