Споменар Паланачке гимназије (Приредио и уредио: Александар Саша Јелић)

Време је без саосећања прикрило заоставштину сећања на заустављеним тренуцима, осмесима и стидљивим погледима девојачких и младићких, које је опсхрвио

– Уђи – радознао сам, обамро већ од самог позива и стражарног спровођења дежурног до замандаљених врата из чије се утробе

Година 1933/34.  Професор Иван Медвед – српскохрватски језик.   Који су предлози са другим падежом – реци ти Најдане. Ја

У Гимназију сам дошла после завршене основне школе у Наталинцима. Било је то време пред сам II светски рат. Нашла

Уплела су се три сећања – очево, сестрино и моје. У кући је Гимназија старија од мене. Присутна реч. Остала

У школској архиви, сам случајно пронашла црно-белу фотографију са екскурзије првог разреда у Сарајеву … Ликови са фотографије оживљавају, сећања

Са ове дистанце, временске и просторне (писано у Америци), могу рећи да се сећања на моју ђачку и професорску Гимназију

Застаћу на тренутак и ослушнути додир прошлости… Откривам да у самом налету тога сазнања о животу, постојању и трајању, човек

Експертска група шест плус један, која се тренутно налази у ПТТ-у (за недовољно упућене у перманентно-транспарентној транзицији) после исцрпне и,

Мој први сусрет са Гимназијом „Света Ђорђевић“ у Паланци, везан је за почетке шездесетих година прошлог века. Као клинца, недељом