Žal za starom Gimnazijom ili kad je Gimnazija bila Gimnazija

Ekspertska grupa šest plus jedan, koja se trenutno nalazi u PTT-u (za nedovoljno upućene u permanentno-transparentnoj tranziciji) posle iscrpne i, zašto ne, iscrpljujuće analize i evaluacije stavlja na tender kurikularnu reformu, prvenstveno u cilju edukacije edukatora…

Ne! Ne želim da pišem o reformi obrazovanja. Mada priznajem da je ta tema In. Blagodet globalizacije (a za neke možda i bauk) neumitno zaseca tkivo našeg bića. O globalizaciji, demokratizaciji, sorošizaciji, kompjuterizaciji i ostalim acijama neka pišu mlađi ili oni koji prežive sledećih trideset godina. Neko ko je iza sebe ostavio nekoliko reformi, a svaka je bila najdemokratskija, kako od prethodnih tako i od potonjih??!, nema više mašte a ni snage ni volje da vidi nešto čega nema. Još mi je u živom sećanju, kada sam kao mlad profesor pun entuzijazma, tumačio šuvaricu učenicima, roditeljima i građanima seoskih i gradskih mesnih zajednica, a već posle nekoliko godina osetio sam opori ukus promašenosti i kajanja.

Sa godinama, da li je to možda znak starosti, sve češće se vraćam mojoj prvoj Gimnaziji, Gimnaziji koja me je pripremila za studije, postavila temelje mojoj ličnosti i trasirala moj životni put. Od svih Gimnazija, koje su ostavile traga u mom životu, Gimnazija u Topoli, prvo radno mesto, Vojna Gimnazija u Zagrebu i sadašnja Gimnazija Sveta Đorđević u kojoj radim, ova prva kao i prva ljubav ima centralno i počasno mesto.

Moja generacija će uskoro proslaviti 40-godišnjicu mature. Za mlađe je to čitava večnost, pa se može postaviti pitanje, da li mi to možda sa ove distance ne idealizujemo naše vreme. Mnogi ga poslednjih godina ruže i napadaju, nazivaju ga mračnim i nedemokratskim. Smešno, verovatno nisu čuli za onu narodnu, koja veli da je svakoj majci, svoje dete najlepše.

Često uhvatim sebe kako povlačim paralele između one i ove moje Gimnazije. Šta je to što ih toliko čini različitim? Samo je zgrada ostala na istom mestu ali naružena dogradnjom. Nema više školskog kluba. Umesto njega su sada dve učionice, odvojene harmonika-vratima. Nema više starog ve-ce-a u dnu dvorišta, gde se jedino mogla popušiti neka cigareta, i to jedna cigareta na nekoliko učenika. Odavno su nestale one divne senovite lipe, ispod čijih krošnji su se rađale i umirale mnoge ljubavi.

U našoj generaciji, prvi razred je upisalo 163 učenika, ali njih 57 nije završilo Gimnaziju sa svojom generacijom. Ponavljali su, pali na popravnom ispitu, napustili školu zbog bolesti, ili su isključeni. Danas, skoro svi upisani učenici završavaju Gimnaziju. Ponovaca i isključenih učenika skoro da i nema. Odlični učenici su se mogli izbrojati na prste jedne ruke, ukoliko ih je bilo u odeljenju; danas se broj odličnih učenika u nekim odeljenjima približava broju učenika u odeljenju. Ali, mnogi iz naše generacije, koji su ponovili jednu ili dve godine, završavali su redovno fakultete kao što su pravni, ekonomski, saobraćajni ili nastavni fakulteti. Danas se u dnevnoj štampi mogu pročitati i ovakvi podaci: 25 vukovaca i 70 odsto odličnih učenika na prijemnom ispitu na Medicinskom fakultetu je ispod crte a njih 17 je bez i jednog boda. Univerziteti u Srbiji godišnje upišu oko 34.000 studenata, a svake godine diplomira prosečno 13.000 studenata, prosečno se studira osam godina, prolaznost na ispitima je izuzetno niska, od 5 do 10 odsto. Oko 20 procenata akademaca je pasivno i posle nekoliko godina napušta studije.

Daleko od toga da naša Gimnazija i danas nema učenika koji su prvi ili među prvima na prijemnim ispitima. Fakultete završavaju u roku sa visokim prosečnim ocenama, prave vrednosti uvek isplivaju na površinu, samo što je ovih drugih, sve veći broj.

U broju 19 godina V školskog lista Iskra (list je izlazio četiri puta godišnje) školske 1962./63. godine, mogu se naći interesantni podaci o takmičenjima odeljenja u uspehu, disciplini, estetskom izgledu i čuvanju društvene imovine u periodu od 1. marta do 25. maja.

Prvi po procentu prolaznosti je II1 (71,42 odsto) a najmanji procenat ima I4 ( 36,37 odsto). Danas se procenat prolaznosti odeljenja često približava broju 100 posto. Najmanje opravdanih izostanaka (36) ima III2 a najviše III3 (152). I1 (sa 34 učenika) nema neopravdanih, a 18 učenika IV2 imaju najviše 21. Ah, ta četvrta godina! Danas je broj upisanih izostanaka približno isti ali po učeniku.

U nezaboravnoj uspomeni ostao nam je jednodnevni (besplatni) izlet do Vrnjačke Banje kojim je škola nagradila naše odeljenje, kao najbolje u školskoj 1964./65. godini.

Da li je onda bilo štrajkova? Bilo je, ali samo u udžbenicima istorije. Kako smo mi tada mogli znati da je pravo na rad odlika diktatorskih režima, a da je štrajk (čitaj pravo na nerad) tekovina demokratskog društva.

Časovi se nisu skraćivali ni 31. decembra. Časovi se nisu skraćivali, a išlo se u pozorište, najmanje dva puta godišnje i to najčešće u Narodno ili Jugoslovensko dramsko pozorište. Časovi se nisu skraćivali, a išlo se u bioskop mnogo češće nego danas. Za dobar film, karta se najčešće kupovala od tapkaroša, ako nisi želeo da satima čekaš u redu, a onda ostaneš bez nje.

U večitom sećanju ostalo je urezano vreme, provedeno u druženju na društveno-korisnom radu, pri uređenju grada, branju jabuka, grožđa, kukuruza, paradajza, vađenju repe, čupanju soje ili uništavanju gubara. Danas smo zadovoljni ako učenici jedan sat godišnje provedu na uređenju svoje škole.

O jesenjem i prolećnom krosu održavanom na Mikulji, u Mirkovića zabranu i Krnjevačkoj šumi, prvomajskoj paradi i sletu, mogu se napisati desetine stranica.

Za naše vreme se možda može reći da je bilo teško, ali je bilo lepo kao što je svaka mladost lepa.

Nekada je Gimnazija trajala osam godina (u Nemačkoj i danas traje devet godina), zatim četiri godine (a bila je i ukidana), reformisana Gimnazija će trajati tri godine. Možda će se roditi novi Gašo Knežević, koji će program Gimnazije realizovati putem dopisnog kursa. Ali, rekli smo, nećemo ovoga puta o reformi.

(2003.)

Mateja Milovanović,

(bivši učenik Gimnazije „Sveta Đorđević  i sadašnji  profesor nemačkog jezika bivše Gimnazije   „Sveta Đorđević“)