Вековник паланачког Позоришта (9)
Како је изгледала проба коју је водио Масука, послужиће сећање арх. Радослава Крстића:
-„Кривац“ за мој долазак у време одржавања проба чика Веље, била је моја тадашња „ђачка љубав“ која је играла у представи. Пробе комада су већ, биле поодмакле и глумци углавном знали напамет свој текст. Рад чика Веље Масуке, заинтересовао ме је од првог тренутка, не из радозналости да сазнам садржину комада, већ његов начин рада као редитеља. Видео сам да Масука, не само да зна текст комада напамет, него тачно свакоме глумцу дословно и врло прецизно показује како треба изговорити сваку реченицу, мењајући интонацију, па чак и имитирајући женски глас за улоге намењене женама. Нису то била гола објашњења појединцима о карактеру личности коју тумачи, већ и о односу према другом партнеру. Слушајући Масукина изговарања текста уз његова повремена објашњења карактера личности у комаду, пратећи пробу од почетка до краја, ја сам практично на неки начин „одгледао“ целу представу. Пробе су одржаване у једној омањој просторији, иза једног од локала који су се налазили у приземној згради у главној улици, где се сада налази продавница „Борово“. Убеђен сам да је та просторија била баш тачно на месту где је данас поменута продавница.
***
Играти Чехова прави је изазов јер, Чеховљево позориште је доста тешко, њега се подухватају само добри познаваоци позоришне естетике. Очигледно, Масука припада том кругу редитеља, зато и не чуди што је следећи подухват Велимира Живојиновића био Чехов и његови комади „На друму“ и „Медвед“.
***
Не дуго, после „Ожалошћене породице“, 27. новембра 1944. године изведена је премијера „На друму“ и „Медвед“. Представе су игране у част дана Републике у хотелу „Централ“, простору у коме су игране све ратне премијере а ево сада и послератне. „Централ“ је одувек био место у коме су се дешавале многе битне ствари из културног и делом политичког живота вароши. Данас постоји само зграда, хотела нема одавно. Објекат је променио намену. Сада је то пословни простор једне од многобројних банака у граду. Публика је веома добро примила обе представе (једночинке) и потврдила Масукино исправно опредељење за Чехова.
***
Пробе нису одржаване у Радничком дому, већ у кући Драге Шумоње,(девојачко Никодијевић) Масукине рођаке у којој је он становао са породицом. Плаката нема, листа поделе је урађена по сећањима Аце Митровића и Радослава Крстића за „На друму“, Бранка Бошковића и Саве Живанчевића за „Медведа“. Представа је чиста, сигурна, са пуно динамике и нијансирања. „На друму“ је слика односа између људи разних социјалних занимања и различитих интелектуалних могућности. Глумци су успели да врло изразито, пластично и верно донесу на сцену ликове које су тумачили, што је у многоме допринело квалитету. „Медвед“ је бриљантна минијатура о љубави, животу и свету. Сва три глумца: Вера Михајловић, Сава Живанчевић и Бранко Бошковић остварили су уверљиве улоге.