Vekovnik palanačkog Pozorišta (9)

Kako je izgledala proba koju je vodio Masuka, poslužiće sećanje arh. Radoslava Krstića:

-„Krivac“ za moj dolazak u vreme održavanja proba čika Velje, bila je moja tadašnja „đačka ljubav“ koja je igrala u predstavi. Probe komada su već, bile poodmakle i glumci uglavnom znali napamet svoj tekst. Rad čika Velje Masuke, zainteresovao me je od prvog trenutka, ne iz radoznalosti da saznam sadržinu komada, već njegov način rada kao reditelja. Video sam da Masuka, ne samo da zna tekst komada napamet, nego tačno svakome glumcu doslovno i vrlo precizno pokazuje kako treba izgovoriti svaku rečenicu, menjajući intonaciju, pa čak i imitirajući ženski glas za uloge namenjene ženama. Nisu to bila gola objašnjenja pojedincima o karakteru ličnosti koju tumači, već i o odnosu prema drugom partneru. Slušajući Masukina izgovaranja teksta uz njegova povremena objašnjenja karaktera ličnosti u komadu, prateći probu od početka do kraja, ja sam praktično na neki način „odgledao“ celu predstavu. Probe su održavane u jednoj omanjoj prostoriji, iza jednog od lokala koji su se nalazili u prizemnoj zgradi u glavnoj ulici, gde se sada nalazi prodavnica „Borovo“. Ubeđen sam da je ta prostorija bila baš tačno na mestu gde je danas pomenuta prodavnica.

***

Igrati Čehova pravi je izazov jer, Čehovljevo pozorište je dosta teško, njega se poduhvataju samo dobri poznavaoci pozorišne estetike. Očigledno, Masuka pripada tom krugu reditelja, zato i ne čudi što je sledeći poduhvat Velimira Živojinovića bio Čehov i njegovi komadi „Na drumu“ i „Medved“.

***

Ne dugo, posle „Ožalošćene porodice“, 27. novembra 1944. godine izvedena je premijera „Na drumu“ i „Medved“. Predstave su igrane u čast dana Republike u hotelu „Central“, prostoru u kome su igrane sve ratne premijere a evo sada i posleratne. „Central“ je oduvek bio mesto u kome su se dešavale mnoge bitne stvari iz kulturnog i delom političkog života varoši. Danas postoji samo zgrada, hotela nema odavno. Objekat je promenio namenu. Sada je to poslovni prostor jedne od mnogobrojnih banaka u gradu. Publika je veoma dobro primila obe predstave (jednočinke) i potvrdila Masukino ispravno opredeljenje za Čehova.

***

Probe nisu održavane u Radničkom domu, već u kući Drage Šumonje,(devojačko Nikodijević) Masukine rođake u kojoj je on stanovao sa porodicom. Plakata nema, lista podele je urađena po sećanjima Ace Mitrovića i Radoslava Krstića za „Na drumu“, Branka Boškovića i Save Živančevića za „Medveda“. Predstava je čista, sigurna, sa puno dinamike i nijansiranja. „Na drumu“ je slika odnosa između ljudi raznih socijalnih zanimanja i različitih intelektualnih mogućnosti. Glumci su uspeli da vrlo izrazito, plastično i verno donesu na scenu likove koje su tumačili, što je u mnogome doprinelo kvalitetu. „Medved“ je briljantna minijatura o ljubavi, životu i svetu. Sva tri glumca: Vera Mihajlović, Sava Živančević i Branko Bošković ostvarili su uverljive uloge.