Vekovnik palanačkog pozorišta
Vanredno veliki doprinos pozorišnom životu Palanke daće pojavljivanje Dušana Markovića koji je pristupio „Pozorištu Crvenog krsta“. Marković je ostao upamćen kao glumac i reditelj. Popović i Marković postaju sjajan rediteljski tandem koji je obeležio ratni period pozorišnog stvaralaštva Palanke. Palanačka diletantska sekcija „Pozorišta Crvenog krsta“ početkom 1943. godine beleži značajane uspehe na premijerama i reprizama komada iz, uglavnom, domaćeg repertoara. Nastupi su: 10. januara „Džumbusana“, 17. januara „Toma se ženi“, „Verenica“, „Svi u red“ i „Džumbusana“. „Dva lopova“, „U profesorovoj sobi“ i „Prvi put s ocem na jutrenje“ igraju se 24. januara. „Nesuđeni zetovi“ 14. a „Džumbusana“, „Nezgodan gost“, „Čajanka na selu“ i „Tetka iz inostranstva“ 28. februara. Vrlo zahtevan komad „Ulični svirači“ Šureka-Sasmana izveden je 7. aprila . Po rečima vrlo kompetentnih ličnosti tog perioda palanački „Ulični svirači“ bili su iznad tadašnjeg diletantskog nivoa.
Istovremeno u „Zavodu“ igrana je Trifkovićeva „Izbiračica“. „Snežana“, parodija na zavodski život koju je napisala Vesna Butjer, pitomac ovog Zavoda, izvedena je na Đurđevdanskoj priredbi 6. maja 1943. Nakon „Snežane“, još jedno originalno delo pitomaca je na repertoaru. „Ciganska krv“, priča iz ciganskog miljea je autorsko delo grupe pitomaca. „Ciganska krv“ igrana je 13. juna 1943. Istog dana prikazani su delovi iz Šekspirovog „Koriolana“, a naslovnu ulogu je igrao M. Doroslavac (Milo Dor).U „zavodskom listu “ recenzent predstave C. Marković piše: „…Za nas je najvažnije što prikazivanje „Koriolana“ nesumljivo znači jedan veliki uspon u razvoju naše pozorišne družine“ Nušićev „Knez Ivo od Semberije“ igran je za Vidovdan, zabeleženo je u „Zavodskom listu“ od 10. jula 1943. Igra je bila uspešna u svakom pogledu, a predstava je svrstana u bolja ostvarenja.
**
Pitomci Zavoda ne posustaju u svom pozorišnom radu. Avgusta meseca 1943. odigrana je „ansambl“ predstava „Đido“ uz učešće velikog broja pitomaca i to na prilično visokom umetničkom nivou. O premijeri u Zavodskom listu pozorišni osvrt daće pitomac Zavoda Svetolik Mitić, koji kaže: „ …Ova predstava je još jednom dala dokaz o zavidnoj visini kvaliteta naših glumaca“. Na samom kraju 1943. godine diletanti Zavoda odigrali su za građanstvo još dve predstave „Knez Ivo od Semberije“ i prikupili na blagajni prihod od 24.500 dinara u korist zarobljenika.
**
Aktivnosti članova „Pozorišta Crvenog krsta“ podrobno beleži i dopis Okružnog načelstva okruga Beogradskog upućen Ministarstvu prosvete i vera – odeljenju za visoko obrazovanje i narodnu kulturu. U dopisu su zabeleženi osnovni podaci o Pozorištu, o upravniku, o tome da Pozorište nema odobrenje za rad, o broju članova i spisak igranih komada i datume igranja. Iz dopisa se vidi da je od 1941. do sredine 1943. godine Pozorište Crvenog krsta imalo veoma uspešnu produkciju, a samim tim i prihod koji je upotrebljen za prikupljanje humanitarne pomoći za zarobljenike i njihove porodice.
**
U pozorište sve češće zalazi Dragutin Velimirović, v.d. načelnika sreza Jaseničkog, što će donekle poremetiti rad, jer Velimirović u radu pozorišta vidi šansu za ličnu afirmaciju kod viših vlasti. Iz političkih razloga Velimirović insistira da pozorište promeni naziv u „Jaseničko narodno pozorište“, što nailazi na protivljenje članova ansambla, jer bi, po njihovom, u slučaju promene naziva Pozorište izgubilo autonomnost u radu koju im je karakter organizacije Crvenog krsta obezbeđivao.
Ovakva situacija dovodi do podela unutar ansambla: jedni su bili za pristupanje „novom“ Pozorištu, dok je većina smatrala da treba da ostane staro ime. Među glumcima je postojala strepnja da će se pozorište ugasiti. Želja za igrom bila je presudna, pa je prihvaćen predlog Velimirovića o promeni imena. Prva premijera pod novim imenom „Jaseničko pozorište“ je „Ivkova slava“ Stevana Sremca u režiji Dušana Markovića avgusta 1943., druga je „Skampolo“ Darija Nikodemija, koju režira Dimitrije Marković Demark, sin velike srpske glumice Milke Marković i Mihajla, takođe glumca.
