Вековник паланачког Позоришта

У листу „Гоша“ од 27. јануара 1988. године Љубивоје Миљковић пише:

„Према казивању Радета Исаковића, пуковника у пензији, кафана ‘Касина’ коришћена је и пре рата за потребе радничког културно-уметничког аматеризма.“

Пуковник Исаковић је описао ову кафану:

„Када је оживео поново ‘Абрашевић’, у зиму 1936/37. године,Драган се са већим бројем радника из фабрике ‘Јасеница’ АД укључио у рад овог друштва. Тада смо били без локала. Била је једна кафана Милоша Влајића, такозвана ‘Касина’ на углу, сада Улица Маршала Тита и 10. октобра, према железничкој станици. Била је запуштена, плафон је отпао, патос натрулио, столарија дотрајала, а стакла је било само на понеком прозору. Ми смо успели да добијемо тај локал, и уз помоћ радника врло брзо смо га уредили, а за узврат смо могли да га једно време користимо без плаћања кирије. Направљена је једна мала преграда, тако да је у делу зграде према железничкој станици радила дилетантска секција, у првом делу музичка, а иза збирање, разговор. Читав друштвени живот одвијао се у том локалу.“

***

Отварање Радничког дома у преуређеној и свечано опремљеној сали кафане „Касина“, обављено је 3. децембра 1944. године, пре подне у 9,30 сати, бележи Михајло Хајдуковић. После поздравног говора отпевана је химна “Хеј Словени“, Драга Лазаревић рецитује песму „Угљари“ Алексе Шантића, а мушки хор пева песме: „Химна раду“, „Работници, работнички“. Програм је завршен песмом „Буди се исток и запад“ у извођењу радничког секстета.

***

Десет дана по свечаности на главном одбору РНОФ-а предлаже се спремање позоришних комада „Просидба“, „Трагичар по невољи“ и „Мргуд“. Из евиденције и сећања није могло да се утврди да ли су предложени комади уопште и спремани.

***

Желећи да позоришна дилетантска секција располаже пригодним позоришним делима, упућен је Културно-просветној групи Р.Н.О.Ф. „Абрашевић“-Београд допис следеће садржине:

„Како ова ново основана секција не располаже пригодним позоришним делима, а жели да пружи публици актуелне ствари из радничког живота, то упућујемо нашег друга вами, са молбом да нам посудите известан број пригодних позоришних комада, којима бесумње располажете, с тим да та дела препишемо и вратимо назад у року који ви одредите.

Избор дела остављамо вами, као искусним по овом питању.

У исти мах вас умољавамо да нам дате ближа обавештења где бисмо могли и на који начин да добавимо потребне реквизите, као перике, шминку и др. за потребе ове секције.

Надамо се да ће те изаћи у сусрет овој нашој другарској молби. СМРТ ФАШИЗМУ-СЛОБОДА НАРОДУ!“

Паланка Смед. 15. децембра. 1944. год. за позоришну Секцију Р.Н.О.Ф. Живојин С. Ђурђевић

***

После успешних позоришних представа у граду, Велимир Живојиновић-Масука, или „наш чика Веља“ како су га називали аматери са великим ентузијазмом окупља групу аматера из града и фабрике и под окриљем Културно-уметничког друштва “Јасеница“ у оквиру РНОФ-а фабрике „Јасеница“ крајем зиме 1944. године започиње пробе позоришног комада „Непријатељи“ Максима Горког. Како је Синдикална подружница фабрике „Јасеница“ почетком године, формирала Културно-уметничко радничко намештеничко друштво “Абрашевић“ премијера је изведена под именом овог друштва.