Прелиставамо „Мале новине“ Пере Тодоровића: „Е, ТО ЈЕ СКОРО КРАЈ СВЕТА!“

-Фонографске новине „помоћу нарочите Едисонове справе, саме себе прочитају (одчегртају) тако да претплатници не напрежу очи, нити свећу и лампу горе“

„Мале новине“, чији је власник и главни уредник био Пера Тодоровић, имају значајно место у историји наше штампе. Знаменити Водичан био је отац модерне журналистичке мисли у Србији свога доба. „Паланачке“ ће, негујући успомену на њега и његово дело, прелиставати „јутрењи лист“, који је неко време излазио два пута дневно. На страницама „дневног листа за свакога“, поред осталих, пажљиви истраживач уочиће и рубрику „наука“. У тексту под  насловом „Едисон и електротехника“ власник и главни уредник обраћа се читаоцима овим речима:

„Ми смо чешће у овом листу помињали име  тог ђенијалног Американца – електротехничара, а то ћемо чинити и у будуће, кад год прикаже свету који нови проналазак свој, којих предстоји без сумње велики број.“

„Мале новине“ пажњу читалачке публике овога пута задржале су на Едисоновом усавршеном фонографу „то јест справи, која прима у себе сваку реч, песму, звиждање, свирку итд. и све то исто тако сама повторава одмах и после ма колико дужег времена.“ Овај лист, чијој су  глави придодати његов  француски и немачки назив (LE PETIT JOURNAL и KLEINE ZEITUNG) напомиње како „ чисто човек не може веровати у истинитост тога“ да би потом уверио читаоце да  „справе његове, које се већ налазе по Европи, сведоче у истини све то.“

Објашњавајући колику практичну вредност има тај Едисонов изум, „Мале новине“ , да неко не би помислио како је то играчка, обавештавају своје читаоце „да се у Америци судије већ за испитивање сведока њиме служе и суђења тиме битно олакшавају и убрзују“. У наставку аутор ( сви текстови, осим писама уредништву објављивани су без потписа) овако  објашњава како ради фонограф:

„Пред сведока се метне фонограф ( који и не мора доћи у судницу, него остаје код куће, лежи у кревету итд.) и овај изговара шта има да каже; фонограф се донесе у суд и ту он сам од речи до речи верно и истоветно повтори све оно што је сведок говорио. Писац текста потом уверава читаоце како ће се на овај начин „тестаменти моћи остављати на овај начин  много значајније, јер ће по синове – насљеднике овакав својеусни тестаменат њихова оца много речитији бити од писменог.“

У наставку читамо:

„Ну најоригиналније је  то, што је у свези са фонографом начињена још нарочита справа за писање и пренашење рукописа и у безброј отисака.“

„Мале новине“ пишу да су америчке новине огласиле сензационалну вест да је Едисон на основу споменутих справа  „склопио већ и нове електротехничке или фонографске новине тј.  новине, које неће више морати претплатници читати, очију напрезати, свећу и лампу горети, него ће се те новине саме претплатницима читати, па и у мраку, док  претплатник у кревету лежи“.

Јутрењи лист  ( „Паланачке“ ће се трудити да задрже терминологију и језик из Периног времена) овако завршава текст о новом Едисоновом изуму: „ Кад сравнимо, каква је разлика у времену и начину састављања новина садашњих штампаних и ових, нових Едисонових, које саме себе  и прочитају  (одчегртају) помоћу нарочите справе, – онда, онда скоро да рекнемо и ми са оном баком:  Е то је скоро крај света!“