Божидар Тодоровић председавао Конгресом Савеза самосталног синдиката металаца Србије: СИНДИКАТ СУБЈЕКТ ДРУШТВЕНОГ ДЕЛОВАЊА  

-Постоји много оправдања за  непосредно деловање синдиката у институцијама политичког система земље

У Београду је одржан Конгрес Самосталног  синдиката металаца Србије којим је председавао Божидар Тодоровић. Овај скуп био је посвећен реформи синдиката, а поред делегата из целе Србије, присуствовале су и делегације из више европских земаља. Задатак конгреса је био да се утврди шта се радило и какви су резултати постигнути у претходном петогодишњем мандату. Истовремено договарало се како ова организација треба да изгледа у времену у коме ће деловати и који су њени приоритетни задаци.

Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Вујовић изнео је да је претходни петогодишњи мандат протекао у свакодневним борбама за заштиту и остваривање радничких права, било да су у питању приватизована или предузећа у реструктурирању, или институције система.

-Оно што је истина и потпуно јасно је да сви имају своје интересе: и послодавци и институције система – констатује Вујовић. – Такође је истина да се њима можемо супротставити само јачањем наше организације. Чека нас тежак период. Чека нас борба за опстанак наше организације. Збијмо редове, фокусирајмо се на борбу за заштиту основних права радника, учлањујмо нове чланове, јачајмо нашу организацију, поштујмо статут и за те циљеве не штедимо наше снаге.

У протеклој години, уз обиље дневних активности, одржане су четири седнице Председништва Самосталног синдиката металаца Србије. На седници 13. фебруара разматран је материјал под радним насловом: „Платформа за наставак борбе за остваривање и заштиту права радника“. Анализирајући предлог тог документа, председник Вујовић је подвукао да је платформа последица протеста и да треба да буде доступна јавности. Она мора бити основ за преговоре и са министарствима и  са Владом.

Седница Председништва, која је одржана 27. маја, била је посвећена договору о евентуалним синдикалним акцијама у вези са изменама и допунама Закона о раду. У уводном излагању председник Зоран Вујовић  сугерисао је  да се преговори о спорном закону наставе у предложених пет института, предложивши  при том да се организује протест пред Министарством привреде.

На наредној  седници Председништва, одржаној 10. септембра, информисао је да су, упркос свему, ступили на снагу Закон о приватизацији и Закон о раду, те да је Агенција за приватизацију објавила јавни позив за достављање писма заинтересованима за куповину 502 предузећа од чега 60 припадају металском сектору. Потсетио је да поменута Агенција води разговоре са пословодствима и синдикатима из предузећа о тренутној позицији фирми како би се касније лакше одредио модел приватизације.

У документа Конгреса уграђени су и ставови Самосталног синдиката металаца „Гоше“, посебно они који се тичу  начина и метода организовања и деловања. Синдикат, према тим сугестијама, мора бити субјект друштвеног деловања. Отворено се поставило питање какву улогу има синдикат у привредним реформама земље, поготово што се о томе више питају политичке партије, стране послодавачке организације, невладине организације и покрети, него синдикат који је заштитник интереса радника на које се те реформе у највећој мери и односе.

Указујући на противуречности „политичког“ деловања синдиката, констатовано је  да постоји много оправдања за непосредно деловање синдиката у институцијама политичког система земље, па и његовог деловања на те саме институције. И то, пре свега, као  „заштитне“ организације радника. То практично подразумева потребу да се унутар синдиката развија свест о јединству и хегемонији синдиката у погледу његове „политичке“ улоге. У самом синдикату, међутим, још није сазрела свест о његовој „политичкој“ улози у друштву.

Самостални синдикат металаца, пошто је уочена потреба за дефинисањем новог карактера самог синдиката, мора бити институционални заштитник интереса металских радника, који ће кроз своја општа начела створити могућност да постане покрет за дефинисање и остваривање интереса и других индустријских радника. Ако синдикат не постави себи нове циљеве и утопи  се у постојеће механизме, тапкаће за другима и остати друштвени „привезак“, односно социјални партнер без икаквог утицаја на било коју друштвену промену.

Што се облика организовања тиче, постоје само два сегмента организовања чланства Савеза синдиката металаца  Србије. Синдикална организација, као основни организациони део ССМС, има статутом предвиђено овлашћење да делује код једног или више послодаваца, без обзира на њихово пословно име , различиту власничку структуру или различиту делатност.

ССМС јесте и мора остати „независтан од политичких партија“,  али његов рад, ангажовање и утицај зависе од политичких интереса. Једно је „независност“ од политичког организовања, а друго је „самосталност“ у „политичком“ деловању.

Д. Ј.