Iz reporterske beležnice: JOVE PRVI PUT MEĐU AZANJCIMA

Bio je to veliki i poseban dan u njegovom životu.  Sveta Petka se nikada nije obeležavala na ovaj način. Jedna istorijska ličnost okupila je mnoge. Čekao se najsvečaniji trenutak: otkrivanje spomenika vojvodi Đuši Vulićeviću. Postavljen je kod Veterinarske stanice licem okrenut ka delu Azanje gde je rođen.

Među svečarima je i Jovan Jove Mratinković. Azanjac poreklom. Doputovao je sa sestrom Miroslavom. On živi u Australiji i jedan je iz Aleje slavnih fudbalera tog kontinenta. Za njega se može reći i da je građanin sveta. Igrao je na četiri kontinenta, u preko sto klubova.

Prvi put se obreo u rodnom mestu svog oca Milutina. Došao je da prisustvuje velikom događaju. Rukuje se sa svima. Žarko Talijan ga predstavlja. U kancelariji Mesne zajednice upoznaje prof. dr Radmilu Milentijević. Ona je donator spomenika Karađorđevom vojvodi.

I sve teče po ranije utvrđenom protokolu. Gosti, među njima i Jove sa sestrom, kreću da polože venac na spomenik izginulim Azanjcima u oslobodilačkim ratovima. Predvodi ih Rodoljub Stanimirović, predsednik Saveta Mesne zajednice. Delegacije polažu vence i cveće.

Jove prilazi spomeniku. Ljubi ga. Suze mu vlaže obraze.

-Trebalo je  i ja da kupim venac – prekoreva sebe.- Ovde su uklesana imena izginulih ratnih drugova mog oca. Nek im je večna slava!

Krsti se i vraća među učesnike ovog događaja. Pažljivo sluša govor predsednika Mesnog udruženja boraca Zorana Đurđevića. Povod je veliki  jubilej – sto godina od početka Prvog svetskog rata. Gost iz daleka Australije stoji u prvom redu nemo  zagledan u ratničko spomen-obeležje.

Sledi i centralni trenutak ove narodne svečanosti. Jove pažljivo sluša govornike. I povezuje „neke stvari“. Đuša je bio jedan iz prvog reda ustanika. Nahijski vojvoda, narodni izabranik…

-Sad mi je tek jasno zašto je moj otac kao dečak otišao u Prvi balkanski rat…, pa ovo je ratnički i slobodarski narod – zaključuje Jove.

Zvuk gusala ga zasipa bujicom emocija. Pesma povezuje Đušino vreme i novo doba.

Jove stojeći prati osvećenje spomenika vojvodi. Činodejstvuju sveštenici crkve sv. Kozme i Damjana. A kad je i taj deo svečanosti završen, fotografiše se pred spomenikom. Hoće sinu Martinu da pokaže kako se Azanja odužila slavnom vojvodi.

Potom u Domu kulture seda u prvi  red. Pažljivo sluša  predstavljače knjige „Miris tamjana – Azanjci u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918.“ Autor  Žarko Talijan nadahnuto govori i o hrabrom ratniku Milutinu Mratinkoviću.

Jove, pošto je kupio  knjigu s posvetom autora, brižljivo bira mesto gde će fotoaparat ovekovečiti njegov prvi boravak u Azanji. I mirno pozira nedaleko od spomen česme. A onda žuri da u Palanci uradi fotografije.

-Ako me Bog poživi, doći ću opet ovde, među moje Azanjce, zavetuje se.

D. Janojlić