Међународни дан подршке жртвама тортуре
-Особе у затворима, полицијским станицама, неуропсихијатријским и социјалним установама, али и у избегличким камповима, најподложније су злостављању- изјавио је заменик заштитника грађана Милош Јанковић.
Јанковић је, поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре, истакао да када се говори о тортури, најчешће се мисли на положај оних који се налазе у затворима или некој од социјалних установа, јер су најподложнији мучењу.
Према његовим речима, без обзира на то што је неко лице из било ког разлога изоловано, они није неслободно и располаже широком лепезом права.
Он, међутим, сматра да шира друштвена заједница према тој популацији има, како је рекао, ниподаштавајући и негативан однос.
Зато, када је реч о борби против тортуре, пажња државе мора бити континуирана с поштовањем права лица лишених слободе, тим пре што се степен развоја једног друштва осликава управо кроз његов однос према тој категорији људи, сматра Јанковић.
-Држава, али и и шира друштвена заједница мора да схвати да лица која се налазе на издржавању казне, која имају менталне тешкоће, или која се налазе у полицијском задржавању нису ван заједнице, а њихова права морају бити афирмисана да једнога дана када буду слободни не би понављали своје грешке – навео је он.
Јанковић је истакао тежак положај затвореника који су, према правилу, смештени у претрпаним затворима у којима им се не нуди минимум услова који су предвиђени међународним прописима.
-У српским затворима борави готово двоструко више људи од расположивог капацитета, па тако 11.300 затвореника дели простор предвиђен за свега 6.000 лица – рекао је Јанковић.
Он је истакао да институција заштитник грађана, поред контролне функције и утврђивања незаконитости у поступању, обавља и превентивну функцију која се састоји у указивању на све оне недостатке који постоје, али и предлагању одређених мера и активности које је неопходно учинити.
Јанковић каже да се заштитник грађана залаже да се у новом систему социјалне заштите пружи потпуна подршка институцијама, али и свим особама које се налазе у социјалним установама.
-То би значило да се пружа социјална подршка осуђеном који је отишао на издржавање казне затвора, али и његовој породици – рекао је он и додао да су чланови породице они који трпе последице.
Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских и понижавајућих поступака или казни који је усвојила Генерална Скупштина Уједињених нација ступила је на снагу 26. јуна 1987. године, а Србија је међу државама потписницама. Према тој Конвенцији забрана тортуре је апсолутна и нико, ни под којим условима не сме бити изложен тортури.
(Преузето: Тањуг)