Ново руководство Општинског одбора Подружнице потомака старих ратника: ПОТВРЂЕН МАНДАТ МИЛАНУ ТОДОРОВИЋУ

-Одржавање постојећих и подизање нових спомен-обележја биће један од приоритетних задатака у наредном периоду

Mилан Тодоровић, учитељ у водичкој школи, изабран је за новог председника Општинског одбора Подружнице потомака старих ратника у Смедеревској Паланци. То је учињено на скупу сазваном на иницијативу претходног руководства коме су  присуствовали и представници из више сеоских средина.

Овом приликом  бирани су и остали чланови вођства ове Подружнице и договорени значајнији кораци у  њеном функционисању. Овом договору присуствовали су и представници истородне организације из Милошевца која се, по оствареним активностима, сматра бољом у Подунавском округу.

У наредном периоду приоритетни  задаци су омасовљење организације и заузимање да се подигне макар и скромно спомен-обележје погинулима у балканским и првом светском рату. Да је ово потреба говори и чињеница да Смедеревска Паланка, као ценатар Доње Јасенице, никад није смогла снаге да ратне жртве удостоји одговарајућим спомеником.

За разлику од градске средине, нека сеоска насеља су то учинила по завршетку  поменутих ратова, постављајући спомен-плоче углавном у црквама, али и на отвореном простору. Таква спомен-обележја су евиденирана у Азањи, Селевцу, Голобоку, Баничини, Башину, Придворири, Кусатку, Церовцу и Ратарима.

Став новог руководства је да се на пригодан начин обележе места великог страдања у Првом светском рату, какав је случај забележен у Селевцу када је 1915. године  за само неколико сати стрељано преко 90 лица, међу којима је било и младића од 18 година, па и жена. Истовремено са подизањем спомен-обележја, пажња ће бити посвећена и одржавању постојећих, какви су монументални споменици у  Селевцу, на гробљу у Баничини и у порти голобочке и баничанске цркве.

Жеља је да се организују и посете великим стратиштима у  земљи па и ван њених граница. У све ове активности,  оцењено је, треба укључивати и младе како би се неговале традиције и сећања на оне који су живот дали за слободу Србије. У ту сврху потребно је покренути и  одговарајућу издавачку активност и стално „откривати“ заборављене и прећутане ратне жртве. Ово тим пре, што су у постојеће споменике некада уписивани само они погинули ратници чији  су потомци за то имали пара.

Д.Ј.