Осам и по деценија од последње сахране вожда Карађорђа: СМИРАЈ ПОД КУПОЛАМА ОПЛЕНАЧКОГ ХРАМА

-Први гроб под брестом села Радовања, четврти у цркви Св. Ђорђа у Тополи

 

Ове године навршава се осам и по деценија од последње сахране вожда Карађорђа. После убиства у Радовањском лугу, недалеко од Велике Плане, до преноса његових земних остатака из тополске цркве Рођења Пресвете Богородице у Задужбину Карађорђевића на Опленцу, вођа Првог српског устанка је четири пута сахрањиван.

Драгић Војкић, сељак из Радовања на чијем трлу је Никола Новаковић, момак војводе Вујице Вулићевића, секиром усмртио уснулог вожда, сведочио је да је у освит зоре на летњег архангела Гаврила у својој колиби затекао језив призор: обезглављено тело вождово, а ниже код извора и његовог верног пратиоца Наума.

-Заклао сам два јагњета за душу, а ту је тај убица крволочни момак доручковао, пио ракију уз претњу да се никоме ништа не казује – причао је Драгић Војкић који је Карађорђево и Наумово тело закопао недалеко од места убиства, под једним брестом, пошто их је опојао свештеник Вучко Поповић из Аџибеговца.

Драгић је прво положио труп Наумов, а преко њега вождов. Затрпао их је земљом, а на бресту ножем усекао мали крст као белег. Карађорђу је навукао једну од својих  кошуља, јер није могао да дозволи такав грех да српског вожда голог сахрани.

 

Страх од Бога

 

Милева Стевановић, историчар и вишегодишњи управник Музеја „Задужбине краља Петра Првог“ у Тополи, која је детаљно истраживала све четири сахране Карађорђа, наводи да је побожна кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића, бојећи се божје освете, 1819. године пренела Карађорђево тело из Радовањског луга у његову цркву у Тополи.

-Кнез Милош, иако је знао и био сагласан да Љубица пренесе Карађорђа у Тополу, намерно се те ноћи склонио у Пожаревац, док се све не заврши – открила је Милева Стевановић.-Међутим, није био задовољан што је вожд сахрањен испред олтара као да је светац. Његово тело је ту почивало све до 1820. године, када је кнез Милош донео нову надгробну плочу за Карађорђев гроб. Вождово тело је поново извађено из земље и по трећи пут сахрањено  са десне стране цркве у Тополи. На плочи је писало оно што је  кнез Милош желео и са изврнутим историјским чињеницама да су Карађорђа убили Турци. Кнез Милош је, према сазнањима Милеве Стевановић, при постављању надгробне плоче, дошао у Тополу заједно са владиком Мелентијем Павловићем.

Хроничар тога доба забележио је изјаву Ранка Матејића по којој је тог јутра освануо ведар дан без иједног облачка на небу, али је одједанпут дунула таква олуја „да је дебела дрвета чупала из корена, а после тога пљуснула је јака киша тако да се облак провалио, и онда необично крупан град“.

 

Величанствени дом

 

Свечаности поводом преноса Карађорђевих посмртних остатака из тополске цркве у опленачки храм, а према истраживању Милеве Стевановић, започеле су 7. септембра 1930. године. У Задужбини Карађорђевића, у којој је већ почивао краљ Петар Први, чинодејствовао је патријарх Варнава са епископом и свештеником, а том чину присуствовали су краљ Александар Први, краљица Марија, кнез Арсен и кнез Павле.

Од вожда се овим   речима опростио свештеник његове задужбине Чеда Ђорђевић:

„Велики вожде, данас захвални потомци твоји, на челу са твојим праунуком, а нашим добрим краљем, земне остатке твоје преносе из твоје задужбине, која беше симбол твоје државе и која је постала немоћна и мала, да садржи више у себи један такав колос, као што беху дух твој, преносе у велелепну задужбину твога унука, која јасно говори о нашој  јасној уметности и енергији и која је подигнута на твом  омиљеном Опленцу, брду  иза кога се после  500 година робовања родило прво слободно сунце наше. Никоме  ваљда више не би приличио овај  величанствени дом за вечити боравак као теби  и твојим крвним потомцима, јер је ту сређена наша средњевековна уметничка снага, као и наша народна величина…“

Приљежни хроничар је забележио да је обред свечаног преноса вожда Карађорђа у храм на Опленцу завршен у 12.15 сати . Тада су старе Карађорђеве и пуковске заставе, овенчане славом, постављене на бронзане обруче мермерних стубова изнад гробова вожда Карађорђа и његовог унука краља Петра Првог. Краљ Александар је приредио ручак у двору за високе госте, а у парку за преко 1.200 званица и народ.

Д. Јанојлић

 

КУМОВСКЕ КОСТИ

Кнез Милош је, према белешкама хроничара, када је олуја престала, изашао са владиком из цркве „смрачен и врло мрзовољан“ кренуо на ручак. Само што  је ручак почео, дотрчао је гласник и јавио кнезу да му је обоје деце пало у фрас. Милош је одмах кренуо у Крагујевац, где га је супруга, кнегиња Љубица, прекорела што је поново прекопавао кумовске кости.

 

ЗА ДОБРО ОТАЏБИНЕ

„У име ове цркве, твоје задужбине, чији сам служитељ, ја се ево данас опраштам са једним најдрагоценијим делом њеним и молим се Богу нека ништа не помути молитву твоју за добро отаџбине“, рекао је свештеник Чеда Ђорђевић над  Карађорђевим посмртним остацима.

 

НА РУКАМА РАТНИКА

Ковчег са посмртним остацима славног вожда из његове цркве у Тополи изнели су краљ Александар Први, краљица Марија, кнез Арсен и кнез Павле, председник Владе генерал Петар Живковић и сељаци-ратници из Тополе; Хранислав и Јанићије Павлићевић, Драгиша Манојловић и  Драгутин А. Стевановић.