Повећан обим посла у паланачком Дому здравља: САРАДЊЕ СА РУКОВОДСТВОМ БОЛНИЦЕ – НЕМА
– Дакле, оно што треба да се ради у Болници, радимо ми и то смо прихватили само зарад пацијената, да их не би враћали и тако излагали још већем малтретирању – објашњава др Јасмина Стојковић, директорка Дома здравља
Упркос „рестриктивној“ здравственој политици, коју спроводи Министарство здравља, паланачки Дом здравља за сада успешно одолева бројним тешкоћама. О актуленим проблемима, плановима, сарадњи са Болницом „Стефан Високи“, разговарали смо са директорком ове установе, дерматологом др Јасмином Стојковић, и помоћником директора, специјалистом ургентне медицине, др Слађаном Бркушанин.
Протекло лето памтићемо по најдужем забележеном топлотном таласу у нашем граду, од како се врше метеоролошка мерења. Имајући у виду да овакво време не погодује хроничним болесницима, прво питање за др Слађану Бркушанин било је – да ли се Хитној помоћи у Паланци током лета обраћало више пацијената, него ранијих година.
Др Бркушанин: Током лета смо имали неуобичајено велики број амбулантних прегледа. Месечно, теренска служба хитне помоћи има 230 до 250 интервенција. Али број амбулатних интервенција је знатно повећан, са 1000 до 1200, на 1500. Пре свега, знатно се увећао број пацијената који су долазили због алергије. То су, буквално, алергије на све и свашта. Алергијске манифестације су постале чешће, бурније, и људи их се више плаше, него што је то раније био случај. Довољно је да у новинама прочитају да је неко умро од уједа стршљена у року од 10 минута, или да су уједи пчела и осица ове године много тежи него раније. Но, свакако је забележен огроман пораст алергијских ракција, од којих за неке нисмо одмах могли да утврдимо чиме су условљене. Такође, забележили смо огроман пораст трауматолошких стања. Повреде на раду, повреде у кући, и у граду и у селима. То се види по броју налага за давање антитетанусног серума – јер заштита против тетануса мора бити законски спроведена.
Паланачке: Поменули сте антитетанусне серуме и вакцине, и лекове који ублажују алергијске реакције. Да ли је Дом здравља имао довољно лекова, ако имамо у виду бирократизовану процедуру њихове набавке?
Др Бркушанин: Ту смо имали два проблема. Мањи проблем био је блокада рачуна Дома здравља. Други проблем је тендер. Не тендер Дома здравља, него тендер, сам по себи. Не знам ко је смислио централизовану набавку, али она даје катастрофалне последице, не само у здравству. Ми на један уговор, на један потпис, чекамо по седам дана. Зашто седам дана? Данас када имамо мејлове, компјутере, скенирање, то је неоправдано губљење времена. Међутим, нисмо ми криви ако упаднемо у неки цајтнот. Рецимо ако уочимо да остајемо без тетабулина, јасно је да треба да обнављамо уговор. Али то није једноставно. Прописи су такви да допуштају набавку количина сваког лека, на основу фактурисаних услуга, односно потрошње тог здравственог материјала у претходном периоду. И за то добијате ограничена новчана средства из РФЗО. Ми тржимо додатна средтсва за набавку лекова када видимо да је потрошња убрзана. Ко је могао да предвиди да ће овога лета бити више повреда, које захтевају давање антитетанусног серума? Или да ће бити толико алергијских реакција због чега нам је било потребно много антихистаминика и кориткостероида? Када наручујемо, обично дамо мало већу цифру, али нам они из РДЗО онда ударе пацке, и кажу: а, не, не може толико, прошле године сте тражили 1.500 ампула, толико ћете добити и ове године. Е, то је онај административно-бирократски део ове приче. Ти људи не седе и не раде са пацијентима, они раде са папирима. Папир је једно. Живот је друго. Дакле, ако је снабдевање било отежано, то ни једнога тренутка није била наша грешка.
Паланачке: И шта радите у таквим ситуацијама?
Др Бркушанин: Па, довијамо се на разне начине. Све до тога да смо и директора, др Јасмина, и ја, и неке наше колеге из свог џепа куповали лекове у приватним апотекама. А дешавало се да тих лекова нема ни у приватним апотекама.
Други наш саговорник, др Јасмина Стојковић, на челу Дома здравља је већ пет година. За то време обезбеђене су многе донације, набављена нова опрема, иако су времена, од почетка њеног мандата, била веома тешка. Др Стојоковић истиче да је све што је постигнуто дело тима на чијем је челу, и наглашава да је поменути тим обезбедио Дому здравља акредитацију, што није пошло за руком многим установама примарне здравствене заштите у Србији.
Паланачке: Примарна здравствена заштита у последње време додатно је оптерећена великим бројем пацијената који долазе у биохемијску лабораторију на анализу крви.
Др Стојковић: Наша лабораторија не би била оптерећена да се ради по правилима. Проблем је у томе, што када пацијент стигне до болнице, када њега прегледа лекар специјалиста и закључи да треба да се ураде неке лабораторијске анализе, тај лекар по правилу и по свим прописима треба да пацијента упути на анализу крви болничкој биохемијској лабораторији. Све док се не утврди дијагноза, пацијент је искључиво у опсегу одговорности Болнице. Међутим дешава се да лекар прими пацијента, прегледа га, напише које лабораторијске анализе треба да му се ураде, и врати пацијента у Дом здравља. Понављам, то није по пропису. Ми смо у вези са тим имали и неколико састанака са директорком Фонда здравственог осигурања у Смедереву. И она и ми смо писали дописе Болници, опимињући их да то није по пропису, међутим – ту сарадње нема. Због тога је, нажалост, наша лабораторија преоптерећена. Дакле, оно што треба да се ради у Болници, радимо ми и то смо прихватили само зарад пацијената, да их не би враћали и тако излагали још већем малтретирању. Да се не би осећали угроженим, јер се и овако често осећају веома деградираним. Проблем је у томе што је велика гужва у лабораторији, веома велики притисак, како на мали број лабораната који имамо, тако и на тај један једини аналајзер, који ради на граници својих капацитета.
Паланачке: Проблем је и недостатак одговарајућег кадра?
Др Стојковић: Министарство нас лимитира када се ради о људским ресурсима. Сваки евентуални пријем новог радника ограничен је кадровским планом. Чак и када имамо мање кадра по кадровском плану, не добијамо зелено светло за пријем нових радника. То је због те „рационализације“, или како је они већ зову. То није добро за нас као установу, а наравно да није добро ни за грађане наше општине, јер они то највише осећају. Имамо веома мало лекара. Запослени у примарниј здравственој заштити су веома оптерећени, посебно у овим летњим месецима, када колеге иду на одмор, па онда морају да примају и своје пацијенте, и пацијенте одсутних колега. Неретко, један лекар Дома здравља мора да прегледа и преко 70 пацијената дневно. Верујте, лекари су на ивици снаге, а пацијентима, такође, све то тешко пада. Разумемо и нестрпљивост и огорченост пацијената.
В.Ђ.
Др Бркушанин: Пацијенти треба ово да знају
Докторка Бркушанин говорила је и о немогућности Дом здравља, а нарочито Службе хитне помоћи, да са руководством Болнице оствари договор о јединственом приступу збрињавању неких ургентних стања.
Др Бркушанин: Желим да пацијенти знају ово што ћу сада рећи. Ми у Хитној, акутни инфаркт збринемо по савременим стандардима. У сваком тренутку имамо лек који се зове „Плавикс“, који одмах почиње да ради фибринолизу, раствара тромб. Дакле, ми поступамо у складу са најсавременијим стандардима ургентне медицине. И зато са пуним правом очекујемо да када таквог пацијента пошаљемо у Болницу, у коронарну јединицу, да га, а то треба урадити у око 90 одсто случајева, они упуте у Београд, на интервентну кардиологију. Тамо ће пацијенту урадити коронаографију, уградити стентове. Дакле, не треба држати пацијента у коронарној јединици две-три недеље, и лечити старим методама. Пацијент мира хитно у ангио-салу, а тамо дежурају 24 часа дневно. Тако су мене учили врхунски кардиолози. Тако ме је учио професор Остојић. Када смо понудили да пацијенра прати наша екипа до Београда, питали су нас из Болнице „ко ће то да плати“. Ма пустите плаћање, важно је да спасимо живот младићу који је седамдесет пето годиште, а који је доживео инфаркт.