Шта су 60-их година прошлог века показала сондажна истраживања Карађорђевог града у Тополи: ВОЖДОВ СПОМЕНИК НА ТЕМЕЉИМА КУЋЕ
-Откривени темељи порушених грађевина и бедема, а пронађен је и део канализације
Шездесетих година прошлог века обављена су шира сондажна истраживања Карађорђевог града у Тополи. Ограничена материјална средства нису дозвољавала да се у археолошком погледу изведу сва потребна испитивања. Површинска ископавања, у појасу источне и северне стране некадашњих бедема, иако прилично ограничена, указала су на темеље порушених грађевина и бедема.
У Републичком заводу за заштиту споменика културе чувају се грађевинска књига и грађевински дневник, где су скициране сонде појединачно. Ту су веома прецизно назначени ископ, дубина и састав земљишта, а сваки зид и под су премерени и фиксирани у односу на постојеће објекте. Њихов положај одређен је геодетским путем, тако да је могуће тачно откопати сваки део зида, с обзиром да је по завршеном истраживању све поново затрпано.
Јужна страна је испитивана у правцу конака, односно од конака према цркви. Копано је до 1,10 метара дубине и утврђено да је конак првобитно био дужи, да се протезао до пред саму цркву, односно на 1,70 метара од звоника. Зидани камени темељи јасно настављају правац преосталог дела конака, оцртавајући трем са предње – северне стране. Једно веће одељење налазило се иза трема и две мање просторије на крају, са задебљањем за димњак између просторија. Крајна соба према југу, патосана је белим мермерним плочама на дубини од око једног метра у односу на терен.
Спољном ивицом зграде наставља се зид од ломљеног камена – у правцу истока. Да се дотле заиста простирала зграда доказују спољни углови темеља са калдрмом унаоколо, на висини од око 50 цм. Указујујући једноставно да је на том месту терен онога доба засут за исту толику висину. Испитивања на данашњем калканском источном делу конака, показала су да је трем у том делу озидан опеком, за разлику од осталих зидова који су изведени у камену.
Источна страна је испитивана целом дужином – од црквеног звоника, преко Карађорђевог споменика, до улице која води на Опленац. На тој површини откривено је прилично темељних зидова и подова, за које може само да се слути шта би могли представљати, јер су у знатној мери искидани и уништени. Пронађени су зидови чија дужина достиже до једног метра, од камена су и неправилног облика, а зидани углавном у врућем кречу, дебљине која варира до 100 цм.
Око звоника, који би према ликовним и литерарним подацима требало да у исто време буде и кула утврђења, нису пронађени никакви зидови, нити је на кули било примећена веза са бедемом на који би требало да се надовезује. На више места унаоколо уочени су само трагови калдрме. Полазећи од звоника у правцу севера, није се наишло ни на какве трагове грађевина, за читавих 20 метара, да би се одатле појавио зид који, надовезан на попречне зидове, допире све до улице. Најпре је откривена правоугаона просторија патосана правилним плочама на дубини од око 90 цм са зидовима унаоколо са којих није био опао малтер. Према сведочењу старијих људи, то је била црквењакова кућица коју они памте – по свој прилици новија грађевина, бар у својим горњим деловима, која је порушена између два рата приликом уређења парковског терена.
Најзанимљивија грађевина је она над чијим темељима је постављено постоље за Палавичинијев споменик Карађорђу. Ради се о темељима правоугаоне зграде с дужом страном од 12 и попречном од девет метара. Истраживачи претпостављају да се са западне стране налазио трем, а са источне два одељења. Могуће је да је то био само средишњи део неке веће зграде. Претпоставка је да би то могли бити остаци раније Карађорђеве куће. Положај споменика није дозвољавао да се на том простору обаве потпунија истраживања.
У правцу севера надовезују се други зидови достижући дебљину од једног метра. Са њихове западне стране откривени су усамљени темељи из једног комада камена, са удубљењем по средини, као ослонцем за дрвени стуб. Њихов распоред и положај према зиду у позадини наговештавају да је у питању трем – наслон, како називају овакву врсту зграда. У том делу су могле бити и стаје, поред заклона за кола, у време кад је већ био подигнут велики конак. Мало је чудан положај двају паралелних зидова на прилично малом међусобном растојању, тако да се може претпоставити да и нису истодобни, тим пре што нису остављали утисак истог начина зидања.
Ако су истраживачи у овом делу града успели да назру неколико грађевина и да им одреде облик, тешко да су могли рећи какав је био источни бедем. Он се у делу према цркви и не појављује, а у супротном углу требало би да се заврши масивном кулом. Међутим, на том крају сачуваних зидова, није откривена кула.
Северна страна пружа јаснију слику. Откривен је темељ масивног бедема дужине око 35 метара и дебљине 170 цм, који је нешто закошен у односу на нови оградни зид према улици. Да је у питању заиста бедем потврђују облик, величина, а пре свега димензија (око 115 цм) зида који ни у једној другој грађевини у том делу тврђаве није толико масиван. Што се тиче доње зграде, она би могла бити и гостинска кућа. Са исте стране, ниже поменуте куле, откривен је део канализације која је у луку спроводила нечистоћу на падину ван бедема.
Д. Јанојлић