ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

Друштво

Свечано и достојанствено обележена годишњица Азањске битке: ТУ ЈЕ БУКНУО ПЛАМЕН СЛОБОДЕ

IMG_1389-На спомен-обележје положени венци и одата пошта палим борцима

 

У Азањи је обележена годишњица Азањске битке која се догодила 28. септембра 1941. кад су се припадници Другог шумадијског одреда, ношени слободарским дугом, супротставили највећој оружаној сили у Европи – немачкој окупаторској војсци.

Свечаност пред спомеником у Васиљевића крају започета је одавањем поште изгинулим  борцима и полагањем венаца на спомен-обележје, а потом се присутнима пригодним  говором обратио Зоран Ђурђевић, подсетивши да су се на данашњи дан пре 74 године у јутарњим часовима овде нашли борци Другог шумадијског одреда.

-Док су се припадници Орашке, Ресавске и Паланачке чете одмарали, политички руководиоци су припремали збор који је IMG_1393требало да почне тачно у подне – додао је Ђурђевић.- На заказано место био је дошао већи број грађана, али планирани скуп после кога је већа група Азањаца требало да се прикључи Другом шумадијском одреду, није одржан пошто је неко о томе  дојавио  Немцима.  Због тога су све три партизанске чете заузеле борбени положај. Борба је трајала неколико сати, а партизанска  војска изгубила је  Витомира Савића из Церовца и Светислава Трифуновића из Тропање. Ова борба снажно је одјекнула широм слободарске Србије.

Председник Савета Месне заједнице Азања, Родољуб Станимировић, казао је да је последњих година било више упорних покушаја да се овај ратни догађај помакне на маргине историје и тако истисне из памћења у чему се није успело, јер се на скуповима, какав је био овај данас, деценијама достојанствено обележава сећање на Азањску битку и њене  храбре борце.

IMG_1376Миодраг Мода Лазић указао је на значај обележавања значајних историјских датума па и овог  ратног догађаја, заложивши се да се међу младима шири и негује слободарски дух. Књижевник Драгутин Паунић, указавши да је Азањска битка била прва већа борбена операција у Шумадији, предложио је да се о њој напише студија, односно књига сходно њеном  историјском значају. Говорницима се придружио и сведок овог догађаја Драгутин Ђуричић.

Споменик  у Васиљевићима је дело Жилета Мијатовића. Урађен је у бронзи и, на жалост, уочен је покушај да буде украден. Родољуб Станимировић преузео је обавезу да о томе упозна „чуваре реда и закона“, како не би дошло до скрнављења овог обележја.

Д. Ј.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *