ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Друштво

У Смедеревској Паланци одржан Међународни научни семинар: „РЕЛИГИЈА И НАСИЉЕ“

11696669_10204853770526119_1527912906_n-Форум за религијска истраживања Института друштвених наука у Београду, у сарадњи са Удружењем „Арс“ и Народним музејом из Смедеревске Паланке, окупио је истраживаче из Лондона, Москве, Никшића, Западног Сарајева, Новог Сада и Београда, који су два дана расправљали о односу религије и насиља

 

Неколико година после последњих „Филозофских сусрета“, научног скупа који је инициран у Смедеревској Паланци, у нашем граду покренут је нови годишњи семинар, који ће убудуће редовно бити одржаван крајем јуна, због чега је и добио назив „Видовдански научни сусрети“.

Форум за религијска истраживања Института друштвених наука у Београду, у сарадњи са Удружењем „Арс“ и Народним музејом из Смедеревске Паланке, окупио је истраживаче из Лондона, Москве, Никшића, Западног Сарајева, Новог Сада и Београда, који су два дана расправљали о односу религије и насиља.

Упркос немуштим коментарима, који су се ових дана могли прочитати на друштвеним  мрежама, овај скуп није прејудицирао да је религија насилна, а нарочито његов закључак није указивао на везу Православља и насиља. Уосталом, скуп се бавио „религијом“, а овај појам односи се на бројне светске вероисповести. У име неких од ових религија формирају се фундаменталистички, насилни покрети, а најновији пример за то је Исламска држава, која спроводи невиђени терор на подручју које заузима, претећи међународним теророистичким акцијама (неке од њих догодило су се управо у време одржавања скупа).

Имајући у виду овај, и бројне сличне примере, примерено је упитати се да ли се поменути насилнички покрети могу правдати религијским утемељењем.

О овом проблему говорили сууглавном социолози, професор емеритус Иван Цвитковић из Западног Сарајева, Јури Стојанов, професор на департману за Блиски исток и средњи век Лондонског универзитета и рускиња Елена Мчледова, професор на Универзитету Ломоносов, и професор Зоран Видојевић, виши научни саветник београдског Института друштвених наука. Поменути аутори углавном се слажу у оцени да ниједна религија по својој основној интенцији није насилна, односно да је насиље увек иницирано одређеним политичким и друштвеним интересима, који, будући „овострани“, немају стварни религијски смисао.

Тематизујући љубав, као основу религије, др Зоран Кинђић, филозоф, говорио је о надилажењу логике „овога света“, која се у савременом контексту показује као груба сила. Строгоћа добија сасвим другачији смисао када је у служби љубави, која је, често, несхватљива ако се посматра очима здравог разума, односно вреднује мерилима конкретних друштвених или историјских околности. Посебну пажњу Кинђић је посветио Православљу, показујући на основу цитата познатих светитеља цркве, да је љубав оно што пружа искупљење, дајући земаљском виши смисао, повезујући човека и Бога, чијом је љубављу ова заједница и омогућена.

Слично Кинђићу, још један филозоф, др Маринко Лолић, показао је супротстављеност савести и насиља, тематизујући савест као својеврстан „божански глас“.

Посебно интересоивање изазвало је излагање Јелене Ђурић, која је говорила о структурама жртвовања у митско, премодерно и савремено доба, показујући како се смисао „жртве“ наметљиво десакрализује у савремном свету, па се зато лако посеже за жртвовањима у име одређених политичких идеја.

11714305_10204853769446092_1612819672_nАкадемик Елена Кублицкаја говорила је о процесу десекуларизације у мегалополису. Презентујући званичне податке настале из истраживања спроведеног у Москви, Елена је показала да у овом великом граду расте број религиозних, иако се религиозност рецептује на различите начине. Славиша Костић докторанд теологије, говорио је о консензусу за мир у Православној цркви, а Марија Локосова, такође са Ломоносова, о ненасилној онтологији у делу код нас мање познатог мислиоца А. Вајхеда.

Жикица Симић, доктор социологије из Ниша, доживео је нимало пријатну оцену свога излагања о манифестацијама и толеранцији насиља у Православној цркви – јер му је више дискутаната, угледних научника, замерило што је свој рад засновао на социолошки неупотребљивој грађи, новинским чланцима или колумнама, не упуштајући се у истинитост ових написа, и пропуштајући да озбиљно научно захвати прави проблем, а то је скретање пажње јавности на наводне догађаје у Цркви како би остали незапажени свакодневни политички и социјални облици испољавања моћи.

Излагања, изговорена на енглеском, српском и руском језику ускоро ће бити публикована у зборнику радова са овог међународног скупа, а тонски запис свих предавања биће емитован на Трећем програму Радио Београда.

 

В. Ђ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *