У Смедеревској Паланци откривено спомен-обележје др Персиди Шишковић: ВЕЛИКИ ДОКТОР МАЛЕ ВАРОШИ

-Била је оснивач Дечјег диспанзера у родном месту, првом у Србији после Београда

На месту где је пре 65 година почео да ради Дечји диспанзер у Смедеревској Паланци, први у Србији после Београда, откривено је спомен-обележје др Персиди Шишковић, чијим је залагањем и личном иницијативом, почело и ново поглавље здравствене заштите деце и омладине у тадашњем срезу паланачком. То је учињено на иницијативу и залагањем Српског лекарског друштва ОБ „Стефан Високи“, а  у склопу акције „Велики доктори малих вароши“.

Др Снежана Павловић Бајовић, председник поменуте Подружнице, поздрављајући присутне на овој свечаности, изнела је да је Секција за историју медицине Српског лекарског друштва покренула ову акцију с циљем да се отргну од заборава знамените личности српске медицине, најпре у срединама у којима су радили.

-Вођени том идејом, Подружница СЛД наше болнице, прихватила је и реализовала обележавање места где је  радила др Персида Шишковић, која је цео свој радни век провела као велики прегалац и лекар спремна  да помогне увек и свакоме – рекла је др Снежана Павловић Бајовић.- Она је била велики хуманиста и здушно је помагала народноослободилачки покрет и била заточена у логору на Бањици.

Реч је потом узео вршилац дужности директора ОБ „Стефан Високи“ и заменик председника Подружнице СЛД Никола Ристић, подвукавши да је откривање спомен-плоче др Персиди Шишковић на неки начин омаж педијатрији, која има вишедеценијски стаж и дугу традицију у Смедеревској Паланци.

-Она за нас представља једну хероину, великог хуманисту, наочиту госпођу, изузетног доктора медицине и вредног  педијатра –  истакао је др Ристић.- Имао сам част да будем њен пацијент, још увек се сећам свог плавог картона и докторкиних записа, потписа и штамбиља. Њено дело наставили су ноги лекари- педијатри, међу њима и ја.

О лику и делу др Персиде Шишковић потом  је говорила проф. др Снежана Вељковић, иницијатор и покретач акције „Велики доктори малих вароши“. Она је рекла, да Секција за историју медицине СЛД, оживљава сећања на лекаре који су  у прошлим  временима и тешким  ситуацијама, живели и радили у Србији. Они нису били само лекари, били су много више од тога.

-Данас смо овде да се подсетимо др Персиде Шишковић – додала је проф. др Вељковић.- Она је пореклом са простора Метохије, а њене претке одликовала су висока морална начела и љубав према српском роду. Њени су били јако богати, а богатство су стицали радом, бавећи се сточарством и трговином. Били су у кумовским везама с многим српским породицама. Њихова задруга, а тада се тако живело, била је толико јака да је за софром седело преко 70 укућана. Било је година кад се у колевкама љуљало и по десеторо новорођенчади. Тада, у 18. веку, кад су живели у Метохији, Срби су као и данас били изложени непријатељству Арнаута, који су им крали стоку, отимали пашњаке чинили свакојаке зулуме. Један  од синова родоначелника Шишка, бранећи свој иметак, убио је двојицу Арнаута и страхујући од крвне освете кренуо у сеобу и тако стигао до Хасан-пашине Паланке.

Персида Шишковић је завршила Основну школу у Паланци,а Гимназију је учила у Смедереву када је и донела одлуку да студира медицину у Бечу. Међутим, почео је Први светски рат, који је прекинуо њено школовање, па се  вратила у родну варош. Са својим сестрама је радила као добровољна болничарка у Првој резервној ратној војној болници, која је у Паланку била измештена из Београда. По завршеном рату уписује студије у Бечу, где је дипломирала 1928. године. По повратку у земљу, одлази у Сарајево. Специјалиста за дечје болести постала је 1938. године. Ради усавршавања, током специјалистичких студија, провела је девет месеци у Лондону. До маја 1941. радила је у државној болници Дринске бановине у  Сарајеву.

-Потом је прешла у крушевачку болницу и током рата је сарађивала са партизанским покретом – изнела је  проф. др Вељковић.- Заједно са колегом др Божидаром Колевићем, лечила је заробљене партизане. Због сумње да је с партизанима, ухапшена је и неколико месеци провела у логору на Бањици. После ослобођења вратила се у Крушевац да организује рад санитетске службе у крушевачком крају. У Паланку се вратила 1950. на позив председника општине. Личном иницијативом успева да отвори дечји диспанзер у Паланци и то у овој згради, где је у њену час постављено спомен-обележје. Др Персида је радила у две смене: пре подне с малом  децом, а по подне са школском.

Др  Персида Шишковић прва је започела са здравственим васпитањем мајки. Свакој је штампаним словима било написано како ће  неговати своје дете. Није се удавала, па је сву љубав посветила деци Паланке. Била је блага и матерински нежна према здравој и болесној деци. Последње година живота провела је у Дому за старе у Смедереву, где је и умрла.

Спомен-обележје открила је проф. др Снежана Вељковић.

Д. Јанојлић