У сусрет јубилеју фирме „Радојковић и синови“ у Кусатку: СЛОГА БИЗНИС ГРАДИ
-Радослав Раде Радојковић има четири деценије искуства у изради камина, а размишља и о новим програмима, поред осталог, о производњи пилула за омекшавање воде у термоелектранама
Кусадак је трајно у српску историју увео Милоје Поповић –Ђак, а у воде приватног бизниса Радослав Раде Радојковић. Први је трагични вођа Ђакове буне против самовоље кнеза Милоша Обреновића, а други власник фирме „Радојковић и синови“ који поносно носи надимак Камин. Идућег лета навршава се 25 година од оснивања радионице за израду камина која је у међувремену проширила производни програм и тржиште.
Зачетник овог приватног бизниса, пре него што се осамосталио, радио је у младеновачком „Космају“. Ту је провео скоро две деценије, „испекао занат“ и од неквалификованог догурао до висококвалификованог радника и шефа производње. Посвећујући се послу и занату постао је „доктор“ за камине, али је показао да то што зна да направи, уме добро и да прода.
-Сам сам себи 1992. године дао задатак да оснујем приватно предузеће – прича нам Радослав Раде Радојковић.- Што сам наумио, то сам и учинио, само се кајем што нисам и раније ушао у приватни бизнис. У посао сам увео и своје синове Жељка и Жикицу, који су завршили више школе. Од првог дана успешно послујемо и део своје производње пласирамо и у иностранству. Израђујемо првенствено камине по патенту који сам 1981. године заштитио у меродавној и овлашћеној установи. Осим тога, пружамо комплетну услугу кад је реч о мермеру, почев од израде степеништа, монтаже пултова и шанкова, до облагања базена, фасада зграда итд. Наша производња углавном је везана за камен као материјал.
Приватни бизнис започео је на очевини. После десет година, пошто се посао стално увећавао, размишљао је о новим и неопходним потезима, па тако и о сопственим салонима, а све у циљу бржег пласмана својих производа. Недалеко од породичне куће купио је плац и на њему саградио халу, мензу, изложбени и канцеларијски простор.
-Недавно сам у Београду купио фирму у којој реализујемо исти производни програм као и у Кусатку – износи овај предузетник.- У Београду смо, могу рећи, више него овде, у селу. Размишљам да уведем још неки програм. Трудићу се да тај циљ остварим већ у текућој години. Одлучио сам се опет за производњу, али која неће бити везана за камен као основни материјал. Томе ћу свакако прикључити и нешто што је у домену услуга.
Радојковић не таји да размишља о производњи пилула за омекшавање воде у термоелектранама. О томе управо преговара с партнером у Италији, а успоставља контакт и са произвођачем опреме у Немачкој. Други правац размишљања иде ка томе да подигне хладњачу за лагеровање и чување воћа.
На руку му иде и то што му вишечлана породица функционише као швајцарски сат. Синови су ожењени и има пет унука: један завршава Геодетску школу у Београду, други се оспособљава за дијагностику кварова на моторним возилима, трећи је у трећем разреду Пољопривредне школе у Свилајнцу – одсек ветерина, четврти унук је такође на школовању у Свилајнцу, а пети је у четвртом осмољетке. Обе снахе су запослене: Маја је апотекарица у Младеновцу, а Марина води сопствену трговину у Кусатку.
-Викендом је цела породица на окупу, ручамо за једним столом, а сви заједно испијамо и прву јутарњу кафу – предочава наш сабеседник.- Задржали смо и неопходну радну дисциплину у радионици. У њој смо према потребама посла и трудимо се да одржимо договорене рокове и наше пословне партнере. Поштујемо радно време у летњем периоду, а преко зиме колико нам то услови дозвољавају. Наша технологија је таква да не трпи екстремно ниске температуре, с обзиром да у производном процесу користимо и воду.
Камини са заштитним знаком „Радојковић и синови“ красе пословне и друге просторе широм Европе. У некадашњој Југославији не постоји град у коме није уграђен бар један камин из Кусатка. Многи су пласирани и у селима. Што се иностранства тиче, има их у Грчкој, Италији, Холандији, Швајцарској, Француској, Немачкој, Аустрији, Русији…
-Сарађивао сам са велики југословенским извозним фирмама – напомиње Радојковић.- Посебно су биле берићетне године последње деценије прошлог века. На наговор пословних партнера, прецизније извозника, у време ембарга, отворио сам фирму у Румунији. Из Решица сам директно извозио за Русију. Посао је цветао, а пласирао сам скоро 5.000 гусаних ложишта за камине. Сада више радим за фирме, углавном оне које се баве грађевином, где изводимо радове на степеништима, облажемо фасаде, правимо ивичњаке и то највећим делом у Београду.
До пре десетак година добро су, што се пласмана тиче, ишли камини а сад се више ради на ентеријеру стамбених и других зграда. „Радојковић и синови“ више су оријентисани на страно него на домаће тржиште. Тако заповедају закони економије и бизниса. Фирма има „свог човека“ у Аустрији који се брине за нове послове. Користи се у том погледу и интернет. У свему томе доста погодује и стечена репутација. Јер, Радослав Раде Радојковић у овом послу има богато искуство, само у изради камина скоро 40 година. Референце играју велику улогу у свему овоме, посебно изведени радови у преко четрдесетак амбасада у Београду.
Фирма „Радојковић и синови“ се налази пред великим послом у Институту Винча. Ту ће њени капацитети бити ангажовани више од годину дана. Радиће се на тридесетак зграда. Упоредо ће припремати обележавање 25 година од оснивања што мора бити обављено „на нивоу“ с обзиром да до сада није слављена ни једна годишњица. На прославу ће бити позвано између 200 и 250 пословних партнера и сарадника.
Д. Јанојлић