Умро Радослав Раде Бунтић: ТИХИ ОДЛАЗАК ИЗ БУРНОГ ЖИВОТА

У уторак, 3. јануара, затворио се животни пут Радослава Радета Бунтића. У вечност се преселио ненадано – умро је на послу. Он и није могао другачије. Радом је трошио и пензионерске дане. Њему је дан био кратак за планове и амбиције које је имао.

Рођен је у Трстенику. У Смедеревску Паланку га довео фудбал. Њиме је био опседнут до последњег даха. Искрено је жалио што је са спортске мапе града нестао фудбалски клуб чије је боје некада бранио. На тај део своје животне активности као да никад није ставио тачку. До последњег трена веровао је да ће оживети спортски колектив коме је на више начина припадао.

Радни век започео је у „Паланачком кисељаку“.  Маркетинг је био његово најшире  радно поље. „Кисељак“ му је, док је у њему радио, био прва брига. Радовао се напретку предузећа и дичио сваким новим купцем. Како се ширило тржиште за минералну воду „Карађорђе“ и палету сокова, тако је и он растао.

Улазак у приватни бизнис био је за њега нови изазов. Формирао је предузеће „Ђурђевдан 229“. Посао је цветао, а он пријатељима говорио како ће упоредо развијати и друштвену димензију фирме. Широкоруко је помагао спорт, културу, медије… Уврстио се и међу највеће донаторе за изградњу градског водовода. У томе је готово био усамљен пример.

Заједно са АРС форумом  установио је књижевну награду „Пера Тодоровић“. Њени добитници били су углавном они посленици који су се бавили личношћу и делом знаменитог Водичанина. У Радетовој мисаоној радионици родила се и Дечја олимпијада, позориштанце „Ђурђевдански венчић“; био је и мецена многим сликарима, писцима и другим ствараоцима. С медијима је био на „ти“.

У његовом „Ђурђевдану“ зачела је и издавачка делатност. У библиотеци „Ђурђевданске искре“ објавио је књигу Миодрага Милета Тодоровића „Пера Тодоровић – личност и дело“. Изашла је,  за оно време, у невероватно великом тиражу: штампано је 3.500 примерака. Касније се и сам опробао као писац. Књига „Спорт – брана пороцима“ је његово ауторско дело.

За њега се може рећи да је био уметничка душа. И сам је цртао мада му послови, а више од тога борба за егзистенцију, нису дозвољавали да се ту размахне. Али, зато је често, и врло радо, помагао одржавање многих ликовних колонија. Помагао је и писцима да штампају своје књиге. Његовом заслугом настала је и књига дечје поезије „Лето на Дунаву“.

Радослав Раде Бутнић у свој животни мозаик уградио је још једну активност: новинарски рад. Био је неко време сарадник „Паланачких“. Радио је на маркетингу, али је и писао, о спорту углавном.

Вест о смрти овог нашег суграђанина потресла је његове искрене пријатеље и сараднике. Живео је „сто на сат“, а умро тихо и без сведока тог чина. Имао је душу ширу од неба. Сад је, тешимо се, у неком бољем и праведнијем свету.

Д. Јанојлић