Umro Radoslav Rade Buntić: TIHI ODLAZAK IZ BURNOG ŽIVOTA

U utorak, 3. januara, zatvorio se životni put Radoslava Radeta Buntića. U večnost se preselio nenadano – umro je na poslu. On i nije mogao drugačije. Radom je trošio i penzionerske dane. Njemu je dan bio kratak za planove i ambicije koje je imao.

Rođen je u Trsteniku. U Smederevsku Palanku ga doveo fudbal. Njime je bio opsednut do poslednjeg daha. Iskreno je žalio što je sa sportske mape grada nestao fudbalski klub čije je boje nekada branio. Na taj deo svoje životne aktivnosti kao da nikad nije stavio tačku. Do poslednjeg trena verovao je da će oživeti sportski kolektiv kome je na više načina pripadao.

Radni vek započeo je u „Palanačkom kiseljaku“.  Marketing je bio njegovo najšire  radno polje. „Kiseljak“ mu je, dok je u njemu radio, bio prva briga. Radovao se napretku preduzeća i dičio svakim novim kupcem. Kako se širilo tržište za mineralnu vodu „Karađorđe“ i paletu sokova, tako je i on rastao.

Ulazak u privatni biznis bio je za njega novi izazov. Formirao je preduzeće „Đurđevdan 229“. Posao je cvetao, a on prijateljima govorio kako će uporedo razvijati i društvenu dimenziju firme. Širokoruko je pomagao sport, kulturu, medije… Uvrstio se i među najveće donatore za izgradnju gradskog vodovoda. U tome je gotovo bio usamljen primer.

Zajedno sa ARS forumom  ustanovio je književnu nagradu „Pera Todorović“. Njeni dobitnici bili su uglavnom oni poslenici koji su se bavili ličnošću i delom znamenitog Vodičanina. U Radetovoj misaonoj radionici rodila se i Dečja olimpijada, pozorištance „Đurđevdanski venčić“; bio je i mecena mnogim slikarima, piscima i drugim stvaraocima. S medijima je bio na „ti“.

U njegovom „Đurđevdanu“ začela je i izdavačka delatnost. U biblioteci „Đurđevdanske iskre“ objavio je knjigu Miodraga Mileta Todorovića „Pera Todorović – ličnost i delo“. Izašla je,  za ono vreme, u neverovatno velikom tiražu: štampano je 3.500 primeraka. Kasnije se i sam oprobao kao pisac. Knjiga „Sport – brana porocima“ je njegovo autorsko delo.

Za njega se može reći da je bio umetnička duša. I sam je crtao mada mu poslovi, a više od toga borba za egzistenciju, nisu dozvoljavali da se tu razmahne. Ali, zato je često, i vrlo rado, pomagao održavanje mnogih likovnih kolonija. Pomagao je i piscima da štampaju svoje knjige. Njegovom zaslugom nastala je i knjiga dečje poezije „Leto na Dunavu“.

Radoslav Rade Butnić u svoj životni mozaik ugradio je još jednu aktivnost: novinarski rad. Bio je neko vreme saradnik „Palanačkih“. Radio je na marketingu, ali je i pisao, o sportu uglavnom.

Vest o smrti ovog našeg sugrađanina potresla je njegove iskrene prijatelje i saradnike. Živeo je „sto na sat“, a umro tiho i bez svedoka tog čina. Imao je dušu širu od neba. Sad je, tešimo se, u nekom boljem i pravednijem svetu.

D. Janojlić