Дарко Димитријевић нови директор ОШ „Олга Милошевић“: ПРИМЕР САРАДЊЕ ШКОЛЕ, РОДИТЕЉА И ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

-Непуна три месеца од како је, одлуком колектива, постављен на место вршиоца дужности директора Основне школе „Олга Милошевић“, Дарко Димитријевић, професор физичког васпитања, али и познати спортиста – урадио је много ствари. Неће бити претерано ако кажемо – невероватно много

После више деценија, у „Олги“ поново постоји продужени боравак, уређен према савременим стандардима. Реновиран  је и сутерен, обновљени мокри чворови, а у току је уређење игралишта, испред школе. Чист и лепо уређен простор делује помало нестварно, ако имамо у виду у каквим све условима, на неким другим местима, деца и просветни радници проводе време наставе. Уз све то, у школи влада веома пријатна атмосфера, а комуникација новог директора, запослених и ученика је срдачна и складна. А тако нешто не може да се одглуми.

Осим матичне зграде, Димитријевић је, први пут после двадесет година, приступио темељном уређењу подручног одељења школе у Придворицама. Ходници и учионице окречени су светлим бојама, уређен је ходник и мокри чвор, а однос школе и родитеља доведен на ниво какав се само пожелети може.

– Комплетан ентеријер наше школе у Придворицама је реновиран. Обе учионице, ходник, тоалет и улазни ходник. У две велике учионице и ходнику, укупне површине око тристаседамдесет квадрата, најпре је било потребно скинути досадашње слојеве, урадити глетовање, реконструкцију тамо где су се појавиле рупе и пукотине. Људи који су радили на томе, морали су да направе алат, да би скидали наслаге са високих плафона. Осим кречења веселим бојама, ми смо офарбали сву столарију – каже Димитријевић на почетку нашег разговора.

Паланачке: Одакле средства за овај посао?

Димитријевић: Све су то финансирали родитељи и локална самоуправа, која је платила готово комплетан материјал. Остала средства су прикупили родитељи. Родитељи су сакупили око 50 хиљада динара, а и ја сам дао прилог, као директор школе. Од средстава које су прикупили родитељи купљен је материјал за тоалет. Такође, многи људи су помогли својим радом, који нису желели да наплате. Ми смо направили списак, колико је новца дато, колико су мајстори узели, и све то имамо написмено.

Паланачке: То је занимљив пример сарадње школе и родитеља.

Димитријевић: Та је сарадња подигнута на највећи могући степен. Мислим да је то незабележено у овом региону, да се родитељи у тој мери укључе да се комплетно адаптира школа. Наравно, нећемо да станемо на овоме. Следеће године на реду је сређивање фасаде, а постоји идеја и како на економичнији начин да грејемо школу. У плану је да се уведе мини централно грејање.

Паланачке: Много тога учињено је и у матичној згради ваше школе.

Димитријевић: У матичној згради ми смо после десетак година огромне жеље да отворимо продужени боравак,  у томе успели, уз помоћ пре свега компаније „Матис“, у власништву Драгомира Лазовића из Ивањице, који је донирао намештај. Једну учионицу претворили смо у продужени боравак. Учионица има око 60 квадрата. Под за учионицу поклонио нам је „Извор стил“и Миша Радовановић, а ентеријер су адаптирали наши домари, материјалом који смо набавили уз помоћ локалне самоуправе и нашег великог пријатеља Срђе Колора. Укључили су се и многи родитељи. Једна мајка, госпођа Марина Гајчић, урадила је декупаж на столовима, и то су сада столови са дечијим мотивима. Пресвукли смо старе столице, а један наш бивши ученик урадио је прелепи мурал на зиду. Душан Кривокућа, радник компаније „Матис“, купио је један тепих, учитељи и директор сет сточића, а многи су поклонили делове намештаја. Пуно љубави је уложено у један продужени боравак, и сигуран сам да је најлепши у граду.

Паланачке: Претпостављамо да то није све?

Димиријевић: Није. На истом спрату на коме се налази дневни боравак, реконструисан је цео ходник. Компанија „Кроно-шпан“ дала нам је донацију вредну око 200 хиљада динара. Добили смо 110 квадрата медијапана, да променимо све чивилуке, и клупице, још из времена као да је школска зграда сазидана, 1973. године. Уз то, цео ходник, сви радијатори, зидови, око 400 квадрата – све је до оглетовано, закрпљено и окречено. У подруму, исто тако.

Паланачке: Почели су и радови у школском дворишту?

Димитријевић: Да, нове табле, нови кошеви. Кошеве нам је поклонио мој пријатељ Бојан Гајић, а остао је купила школа. Терен су, бојом „Срђан-колора“, офарбала наша деца, и велики спортски ентузијаста, Жоче, а професорка ликовног је са својим ђацима исписла на терену „Моја школа – Олга“, а ускоро ће да стоји и натпис „Мој град – Паланка“, што ће се видети из учионица. А када ваше новине већ буду у штампи, ми ћемо уградити нову ограду, чији дародавац не жели да се зна његово име. То ће бити репрезентативно школско двориште. Мајстор Ђука, код кога ће ограда бити рађена, поклониће два гола, па ћемо поред новог кошаркашког терена имати и нови рукометни терен. Паралелно са овим, завршавају се и радови у селу Водице, у нашем подручном одељену, где су Месна заједница и Игор Миленковић организовали групу ентузијаста из села, и средствима из донације средили тоалете, а школа и локална самоуправа обезбедили су нове светиљке за учионице, кречење учионица и набавку специјалне масе за фасаду школе.

В.Ђ.

ПОБОЉШАЊЕ КВАЛИТЕТА РАДА

– Ово што је урађено у  школи веома је значајно за децу. Верујте они су једва дочекали да крену у „нову школу“. Директор је дао иницијалну капислу за почетак радова, а родитељи су се у то радо укључили – каже Сања Војиновић, родитељ ученика првог и четвртог разреда.

– Наша школа реновирана је на иницијативу директора, Дарка Димитријевића, и данас изгледа овако – каже учитељица Слађана Ристић, напомињући да је приметно побољшање квалитета рада у реновираним просторијама. Сличног мишљења је и друга учитељица ове школе, Вишња Марић, која је истакла да су родитељи и мештани села показали високу свест и друштвену одговорност, помажући реконструкцији ентеријера школе.