Предраг Прокић носилац листе Српско-руске странке: НЕЋЕМО НЕГАТИВНУ КАМПАЊУ

-У неким установама има много запослених, а активности су замрле. Ако имамо „Ноћ музеја“, хајде да имамо „Недељу библиотеке“, или „Месец читања“, да афирмишемо читање књига код становништва. У Кладову имају „Библио-бус“, који обилази места у околини и доноси тражене књиге на кућну адресу

На не мало изненађење многих познавалаца локалних политичких прилика, Општински одбор Српско-руског покрета у Смедеревској Паланци, брзо и са лакоћом сакупио је потписе и предао своју листу кандидата за одборнике Општинској изборној комисији.  Иако је поменути покрет оформљен као странка која окупља грађане руске националне мањине, ради заштите и унапређивања њихових права у Србији и остваривања националних интереса, овом су покрету приступили многи Срби, поштоваоци руске културе и традиције. Тако је Покрет, у многим градовима, добио обрисе праве политичке партије, која програмски покрива знатно шире подручје од странке једне националне мањине.

Носилац листе, и први на листи кандидата за одборнике Српско-руског покрета у Паланци је Предраг Прокић, са ким смо разговарали о програму и политичким аспирацијама странке коју заступа.

Паланачке: Како је дошло до формирања Српско-руског покрета у Паланци?

Прокић: Тај је покрет у Паланци израстао из Покрета ветерана, који је основан пре шест година. На прошлим изборима учествовали смо у коалицији са СПС-ом. Временом, нашем покрету, као родољубивој странци, прикључили су се људи од имена и презимена, и негде крајем прошле године дошло се до закључка да би требало да се направи странка, по угледу на Руску партију ветерана, са којим смо ми били у некаквој вези. Та странка у Русији окупља ветеране из различитих области, не само ратне ветеране, него и спортске, и све људе који су постигли неке резултате у некој области. Сматра се малом партијом, а броји осам милиона чланова. Донели смо, дакле, одлуку да се више зближимо и боље организујемо у тој сарадњи, и тако смо дошли до идеје да направимо странку Српско-руски покрет. Стожер је био Покрет ветерана у Београду, коме се придружио и господин Слободан Димитријевић, који је имао свој Национални фронт. Убрзо смо формулисали и обрисе наше политике – а то је очување традиционалних националних вредности, које зближавају наш и руски народ. Ми у Паланци смо међу пионирима стварања тог покрета. Наравно, трудили смо се да у нашем покрету буду и људи руске националности, који живе код нас.

Паланачке: Какви су ваши циљеви на локалним изборима?

Прокић: Најпре, треба да делујемо као странка националних мањина. Основали смо комисију која је имала задатак да попише све чланове руске националне мањине који живе у нашој општини.

Паланачке:  Колико Руса живи код нас?

Прокић: Дошли смо до интересантних података. На попису 2012. године овде је било 11 припадника руске мањине. Међутим, ми смо дошли до података према којима је тај број сада око тридесет, од тога око 85 процената жена, које су углавном дошле са мужевима који су радили у Русији. Послали смо једно циркуларно писмо, у коме смо од разних правних субјеката тражили олакшице за припаднике руске националне мањине, и многи су се одазвали нашем захтеву.

Паланачке: Да се вратимо на ваш програм за локалне изборе…

Прокић: Ми нећемо да водимо негативну кампању. Наши су циљеви, на пример, да се боље ангажују запослени у општини. Рецимо да у општинској управи на шалтерима раде људи и поподне, како би омогућили становништву које пре подне ради, нарочито они у приватном сектору, да после радног времена може да заврши посао у органима управе. Залагаћемо се за формирање Руског културног центра у Смедеревској Паланци, организовање фестивала „Недеља Русије у Смедеревској Паланци“, али и за обнављање библиотека у селима паланачке општине. У неким установама има много запослених, а активности су замрле. Ако имамо „Ноћ музеја“, хајде да имамо „Недељу библиотеке“, или „Месец читања“, да афирмишемо читање књига код становништва. У Кладову имају „Библио-бус“, који обилази места у околини и доноси тражене књиге на кућну адресу. Као позитиван пример издвојио бих Народни музеј који, од како је на место директора дошао Стеван Мартиновић, ради за сваку похвалу. Ту су и ствари које тиште све нас. То што немамо воду ноћу, што ломимо обућу на тротоарима. Потребно је да се плански уђе у решавање проблема замене цевовода, а не да се реагује када цев пукне, и улице стално раскопавају. Спремни смо да се укључимо у решавање нагомиланих проблема. Ту спада и проблем незапослености. Али, кренимо редом, да најпре боље искористимо постојеће ресурсе, да урадимо оно за шта није потребно значајније улагање средстава, већ само боља организација.

Паланачке: Имате много програма из области културе.

Прокић: Наравно. Наш програм предвиђа и организовање пригодне трибине поводом годишњице Октобарске револуције, изложбу експоната „Руска историја“ у Градском музеју, и много тога другог.